Стакленац, Чумић и Пирамида преживели шопинг молове – нагриза их време и неизвесна будућност

Мирослав Филиповић, староседелац у тржном центру "Трг Републике", популарном "Стакленцу", већ 35 година ради у локалу који је купио док је објекат још био у изградњи.

"Некада су биле гужве, није могло да се уђе унутра, биле су банке, од 'Дафине' до 'Беобанке', било је много више света него што је сада. И то је сад већ последњих 15 година, другачије него на почетку", каже Филиповић.

Највише су посећени локали брзе хране у приземљу, а укупно има 44 приватна локала. Памти се и изградња чувене фонтане усред тржног центра, у то време права сензација. Годинама није радила, до пре неколико месеци, када је поправљена.

Тржни центар се финансира од реклама и чланарина закупаца локала, које су око стотинак динара по квадратном метру. Тренутно је у току замена инсталација, али за веће инвестиције нема новца.

"Покушавамо да га оживимо и одржавамо у нормалном стању, да може да функционише, али спутава нас то што не знамо докле ће трајати. Чули смо да би овде требало да буде метро станица, па докле буде - буде", објашњава управник тржног центра Небојша Стојисављевић.

Промене на тржишту угрозиле опстанак

Некада су се овде налазиле мање продавнице, златаре, банке, поште. Због промена на тржишту, нису могле да опстану. Сада послују ресторани, кафићи, кладионице, играонице и разне агенције.

"Ја мислим да је 'Стакленац' један од симбола Београда, и људи су навикли на њега, али није то тај тип тржног центра као ови већи који су нас буквално појели", истиче Стојисављевић.

Иста судбина задесила је и тржни центар Чумићево сокаче. Име је добио по некадашњем градоначелнику Београда, Аћиму Чумићу.

Свој пуни сјај тржни центар доживео је 90-их, а онда су 2000-тих по граду почели да ничу већи хипермаркети и продавници и купци су почели да заборављају Чумићево сокаче.

До скоро је све било руинирано. Пре десетак година група дизајнера се окупила са истим циљем - да реновира и уреди простор и спаси га од рушења. Међу оронулим зидинама сада се налазе најмодерније уметничке радње.

"Имамо разне радионице, школе сликања, керамике, мозаика, добре радионице коже, тако да он живи свој нови живот. Не тражимо много, можда неку жардињеру, неку клупицу, мало да се среди под, да се окречи нешто", наглашава закупац Ђорђе Масниковић.

Како сазнајемо, пројекат потупне реконструкције постоји, али га коче нерешени имовински односи. Два најстарија тржна центра саграђена су као привремени објекти и тако постоје више од 30 година. Можда конкуренцију у виду великих тржних центара нису могли да победе, али време јесу. Питање је - до када ће одолевати.