Млади у Србији: Верују у науку, не и демократију - више их брине образовање од лошег економског положаја

Кровна организација Млади Србије окупља више од сто организација које делују широм Србије и заступа интересе младих.

Годишње истраживање показује трендове у размишљању али и понашању младих, а оно што забрињава је да је половина младих у Србији анксиозна, а исто толико или свака друга млада особа у неким ситуацијама оправдава насиље.

"То је тренд за који смо увидели да се погоршава, односно да се погоршава од када спроводимо истраживање. Највећи пораст се десио управо прошле године, тада је 42 одсто младих одговорило да насиље може бити оправдано. А ове године, за годину дана само, тај проценат је додатно порастао за још 10 одсто, тако да сада свака друга млада особа сматра да насиље може бити оправдано", каже Милена Пејић из организације "Млади Србије".

Жељу да се исели из Србије исто има половина младих, и тај тренд је константно у порасту.

"Овај проценат се негде усталио у последње време, једино када је коронавирус био присутан тај тренд био у паду. Али од 2020. године па ево до сада имамо ту поражавајућу статистику да свака друга млада особа жели да се одсели", каће Пејићева.

Рад на црно, неплаћене праксе

Истраживање показује и да положај младих није на завидном нивоу и да чак 17 одсто ради на црно, а на неплаћеној пракси 37 одсто.

"Можемо да закључимо да економски положај младих никад није био гори. Достојанство за младе људе је најчешће плата која је више од 80.000 динара, а о томе може само да сања скоро 4 од 5 младих особа. Само једна петина у овом тренутку зарађује више уколико зарађује уопште, а имамо податке да 43 одсто младих не зарађује ни мало", наводи Пејићева.

Лош квалитет образовања

И поред тога млади тренутно као највећи проблем виде образовање, односно квалитет образовања који им се нуди.

"То је број један проблем када говоримо о образовању и то да ли их образовање спрема за тржиште рада. А можда нови проблем који нам се у последњих пар година јавио је доступност образовања. Такође свака друга млада особа у овом тренутку одустаје од даљег школовања зато што не може то да приушти. Односно њихове породице не могу да их издржавају, да они иду даље у свом образовном циклусу", истакла је Милена Пејић.

Млади траже и боље здравствено и сексуално образовање, развијање критичког мишљења, креативности и практична економска знања. Занимљиво је и да док одрасли најчешће и највише поверења дају цркви и војсци, млади дају научницима.

"Можда баш у области здравља је нешто што је за младе људе изузетно важно да се пре свега информишу од струке и можемо видети да у овом тренутку доста дезинформација у вези здравствене заштите кружи, и добили смо ове године податак да чак половина младих нема никакву информацију о томе на који начин да се кроз вакцинацију која је од недавно доступна заштити од рецимо ХПВ вируса" каже Пејићева.

Каже и да је један од разлога и тај што нема довољно простора да се овакве информације чују, или им се обраћамо на погрешан начин.

Не верују у демократију и евроинтеграције

Млади нису задовољни ни утицајем које имају на доношење политичких одлука. Више од половине сматра да немају никакав утицај.

"И даље млади мисле да јак лидер води до просперитета, а да демократија и процеси демократског укључивања не доводе до тога да њихови приоритети буду решени. Све мање верују у демократију, и сматрају да је Србији потребан јак лидер", каже Пејићева.

О процесу евроинтеграција Србије само трећина младих у овом тренутку сматра да су европске интеграције прави пут за Србију.

"И то је такође још једна од области о којој би ваљало боље разговарати пре свега са младим људима, поготово по питању вредности. Мислим да се о вредностима које та заједница ужива најмање разговара. И то колико је реформи неопходно да Србија предузме. Пре свега да бисмо напредовали у ЕУ интеграцијама, а некако увек се налазе другачији, можда различити изговори због којих каскамо у тим интеграцијама", сматра Пејићева.

Иако су свесни да ће њихов економски, пре свега социо-економски живот бити бољи уколико се иселе - истовремено нису за то да Србија иде ка путу у ЕУ.

Из кровне организације "Млади Србије" кажу да ће наставити да промовишу међусекторску сарадњу која је неопходна, и теме које су младима важне.

"Ми имамо ресорно министарство, али је оно недовољно, поготово са буџетом од 0,03 одсто колико ужива укупни буџет за омладину у овом тренутку у односу на целокупан буџет. Тако да се негде надамо да ће влада, и премијер који је у експозеу позвао на дијалог са младима одговорити на ово истраживање и да ћемо у народном периоду, у циклусу од четири године, успети да унапредимо јавне политике за младе", рекла је за РТС Милена Пејић.