Самоуслужне касе раде без паузе и боловања, шта је са продавцима у трговинском ланцу

У Закону о раду стоји да радна недеља траје пет дана. У пракси, трговци раде најчешће шест дана у недељи, често и прековремено зато што нема довољно радника.

Марина три године ради у трговинском ланцу. Посао је напоран, а немају иста права као запослени у државном сектору. Нису задовољни платама, сменским, ноћним, празничним и прековременим радом.

"Када ви погледате платни листић - нема неке драстичне промене. Значи 50.000 до 60.000 и онда људи раде додатно у другим објектима за неких двадесетак-тридесетак хиљада више, али то је онда убијање од посла“, каже Марина Капор, радница у трговини.

Већина чланства Уније послодаваца била је за то да недељом трговине не раде, али је превладао интерес великих трговина. Поред тога, у Србији као и у региону и целој Европи, плате трговаца су међу најнижима.

"Људи се опредељују према заради. Значи, тамо где се нуди већа зарада, тамо је много више могућности да неко ко и није те струке а уклапа се, може да почне да ради“, каже Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца.

Трговцима иде на руку и то што нема довољно радне снаге на тржишту, па се често преквалификују за боље плаћене послове, а неки иду на рад у иностранство.

Трговине не траже посебне услове за продавце, кажу у Националној служби запошљавања. Због недостатка радне снаге примају и пензионере.

"Најчешће трговински ланци раде и у сменама и викендом, а често и за празнике, тако да ту може доћи до тога да особе које су биле у старту заинтересоване за рад у трговинским ланцима, за исту количину новца, или за боље услове нађу запослење у коме не раде викендом или за празнике", каже Милан Боснић, директор Националне службе за запошљавање.

Трговци предлажу решење, али не верују да ће се њихови послодавци одрећи профита.

"Заменићемо ми вас или роботима или Непалцима или овима или онима, то је најлакше рећи, али треба задржати правог радника, адекватно га платити и то је то", каже Марина Капор.

Трговински ланци пак решење виде у смањењу трошкова запослених увођењем самоуслужних каса, које не траже слободан дан, боловање, нити вишу зараду, а раде без паузе.