Пилетина се једе све више - ко нам гарантује квалитет меса

Једни због дијете, други због лакше варења – и овог лета повећена је потражња за пилећим месом.

Сања Челебићанин из заједнице Живинара Београд рекла је да је пилетина коју једемо изузетног квалитета и добрих хранљивих вредности, са изузетним процентом протеина, а врло ниским процентом масти.

Квалитет пилећег меса се контролише стално, првенствено сами произвођачи пуно раде на томе да у технолошком смислу побољшају услове узгоја, држања, као и услове на линијама клања.

"Што се тиче квалитета, апсолутно се много ради на томе да се добије што већи проценат протеина. Дакле, просечно 22 грама протеина на 100 грама меса и нешто мање од три грама масти", истакла је Челебићанин. 

Ко контролише квалитет

Додаје да квалитет контролишу сами произвођачи, али и надлежни орган, ветеринарска инспекција, Управа за ветерину, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, који прописује услове за квалитет.

"Наши потрошачи могу бити сигурни да једу пилеће месо заиста високог квалитета, много се ради и на унапређењу система исхране, храни за животиње. Код нас је забрањена употреба генетски модификоване хране за животиње, што не можемо рећи за земље Европске уније, једино Шведска то не користи", напоменула је Челебићанин.

Стално причам и понављам, купујте домаће и будите сигурни да купујете пилетину врхунског квалитета, Наводи Сања Челебићанин.

Када узгајивачи смеју да користе антибиотике

Челебићанин каже да је комплетно пилеће месо без антибиотика и то што "малопродаја или маркетинг покушавају да привуку наше потрошаче, донекле је разумљиво",

"Код нас купујете само месо без антибиотика, било где да купујете, купујете месо без антибиотика, јер је употреба антибиотика забрањена на начин да се може наћи у месу док не протекне време након спроведеног лечења код животиња", подвукла је она.

Када је питању живина, антибиотици се данас готово више и не користе, зато што ми причамо о кратком животном циклусу, тај узгој траје 42 дана када говоримо о бројлерској производњи, и забрањено је лечење када причамо о салмонели или неким другим болестима, додаје гошћа Јутарњег програма.

"Живина се лечи само у оним ситуацијама када је животно угрожена, да бисте спасили живот и да бисте били хумани, поштовали закон о добробити, укључују се антибиотика терапија, након успостављене дијагнозе, након антибиограма, као и код људи укључујете терапију, међутим, мора протећи време потребно да се из организма излучи лек и не може пилетина која је у процесу лечења да се користи за исхрану људи, односно, уђе у ланац хране људи", изричита је Челебићанин.

Хормони су забрањени

"Врло је ружно је слушати о томе да је код нас пилеће месо пуно хормона или антибиотика, надлежни органи, преко ветеринарских инспектора, контролишу то месо у промету на мало, затим контролишу се у време узгоја, што је најважније. Контролиша се по националном плану мониторинга, не само антибиотици, него употреба и забрањених супстанци, хормони су забрањени, анаболици, као и контаминанти, као што су тешки метали. Дакле - компелтна контрола", каже Челебићанин.

"Зато наглашавам - купујте у регистрованим продавницама које су у обавези да имају листу одобрених добављача да се снабдевају из оних кланица које се налазе у регистру и одобрене су од стране Управе за ветерину и налазе се под станним надзором", закључује Сања Челебићанин.