Линта: "Олуја" највећи ратни злочин у Европи после Другог светског рата
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта рекао је да многе чињенице указују на то да је операција "Олуја" највећи ратни злочин у Европи после Другог светског рата и да представља завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја данашње Хрватске.
"У Хрватској се већ 29 година слави прогон и убијање Срба. Славе се ратни злочинци, говори се само о хрватским жртвама, док се српске жртве прећуткују, омаловажавају, понижавају, умањују, па чак и негирају," рекао је Линта за Танјуг поводом годишњице операције "Олуја".
Према његовим речима, хрватско правосуђе организује монтиране судске поступке против крајишких бораца са стратешким циљем да на основу лажних изјава сведока сарадника подигне што више оптужница и донесе лажне пресуде.
Циљ је, како каже, верификација лажи да је Олуја "чиста као суза" и да је била ослободилачка акција.
Линта је истакао да је веома важно да држава Србија води активну борбу за истину о карактеру рата на подручју Хрватске, Босне и Херцеговине и генерално простора бивше Југославије и да јасно износи чињенице о страдању Срба током августа 1995. године.
Опширније
Краће
Историчар Момчило Павловић рекао је за РТС да процеси разбијања велике југословенске државе нису завршени, посебно није стабилизовано српско питање.
Двадесет девет година од тих догађаја тај наратив и поглед на операцију Олуја је различит у Србији и Хрватској, додаје Павловић.
Прогнана из Сиска: То су ожиљци који остају за цео живот
Јелена Жутић, учитељица у Шапцу, прогнана из Сиска каже да је хришћански праштати, али да погром Олуја не може да се заборави.
"То су ожиљци који остају за цео живот. Имала сам четири године, али моји родитељи су биле зреле личности. Њихов део живота је везан за Хрватску. Био је дуг временски период док смо стали на ноге", присећа се Жутићева.
Опширније
Краће
Бивши председник општине Лозница: Цео град је раширио руке пре 29 година за прогнане Србе
Лозница се са тугом сећа страдалих Срба током војне операције Олуја, у коју је 1995. године преко храничног прелаза Шепак ушло око 30.000 прогнаних.
Новица Димитријевић, бивши потпредседник општине Лозница каже да је пре 29 године 30.000 људи ушло у тај град који је био натпросечно био погођен.
"Организовали смо се и покушали да помогнемо тим људима, да им обезбедимо храну, воду, простор где ће да се окупају, смештај. Учествовали су лознички Комесирајат за избеглице, Црвени крст и њихови волонтери, Општина, грађани. Цела Лозница је раширила своје руке и срце", прича Димитријевић.
Према његовим речима, људи су били уплакани и љубили су земљу, а око 1.000 њих је остало да живи у граду.
Разговор Гордане Мањенчић са Новицом Димитријевићем
Опширније
Краће
Државна комеморативна церемонија заказана је на градском стадиону "Лагатор", у суботу 3. августа, од 18.00 часова.
Србија и Република Српска тог дана обележавају сећање на прогон и све страдале Србе у акцији хрватске војске, која је почела 4. августа 1995. године.
Председник Србије Александар Вучић присуствоваће обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане у оружаној акцији "Олуја".
У суботу, 3. августа, с почетком у 18 часова РТС ће директно преносити државну комеморативну свечаност поводом Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији Олуја.
Помен страдалима ће у Лозници служити партријарх српски Порфирије уз саслужење архијереја и свештенства, а потом ће се окупљенима обратити преживели из колоне избеглица која је тог 4. августа 1995. године кренула пут Србије, као и председници Републике Српске и Србије.
На лозничком стадиону "Лагатор" биће изведен и уметнички програм прилагођен комеморативном скупу.
Акција "Олуја" почела је 4. августа пре 29 година, нападом на Книн
Нападом на Книн, у зору, 4. августа 1995. године, почели су систематски злочини према српским цивилима и њиховој имовини. Свега 48 сати од почетка акције "Олуја", подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто.
Више од 200.000 људи, са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули су да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.
Избеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића.
У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције 7. августа, којом је руководио председник Републике Хрватске Фрањо Туђман.
У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.
Коментари