Обележена годишњица нестанка и страдања Срба у Ораховцу и околним селима

Злочини Албанаца су почели терористичким акцијама годину дана пре оружаног сукоба и НАТО агресије на СРЈ, а прва жртва био је Југослав Костић из села Ретимље, који је 11. јула 1998. отет на радном месту и одведен у непознатом правцу.

Највећи напад догодио се 18. јула када је петоро убијено, а 35 мушкараца отето и нестало. Тада је све српско становништво села Ретимље, Оптеруша и Зочиште протерано, па се данашњи дан обележава као Дан сећања на жртве албанских злочина на подручју Општине Ораховац.

Ћутањем се зло успављује и неће бити уништено, речено је након парастоса у Великој Хочи.

"Ми породице нећемо да одустанемо. Колико год то онима који треба да нам реше овај проблем, изгледа тешко, нама је то итекако лако само ако се заједно удружимо и заједно трагамо за листом, а то је 1.612 људи", каже Негован Маврић, Удружење породица несталих Срба.

Расветљавање судбине несталих у блокади је три године. Није покренуто ни након отварања питања несталих у дијалогу у Бриселу.

"Говорили смо раније да немамо сазнања. Сада то није оправдање, јер сазнања постоје. Ја данас нећу говорити о локацијама, али ћу вам рећи да се ради о преко 20 локација. Те локације морају бити истражене. Како натерати другу страну, можда заједно, покушавамо и боримо се и не одустајемо", каже Весна Бошковић из Комисије за нестала лица Владе Србије.

Парастос је служио епископ рашко-призренски Теодосије, позивајући на чување и верност Косову и Метохији, истучући жртвовање Срба на подручју Ораховца пре 26 година.

"Сећајући се пострадалих да никада не изневеримо њихову жртву, да се никада не одрекнемо овог благословеног простора, ове земље, за коју су они пострадали јер, су били своји на своме", рекао је владика Теодосије.

До сада су пронађени посмртни остаци укупно 40 жртава, до тога 28 у пећини Волујак априла 2005. и још 12 жртава у масовној гробници Малишево, недалеко од Ораховца, маја исте године.