"Крвави октобар" - сећање на стрељане ђаке и мале Роме

Тог 21. октобра 1941. јутро је   било магловито и хладно. Улицама се чуо само корак немачких војника  и скоро нем жамор уплашених градјана, који  нису ни слутили размере ужаса. Стрељани су људи и деца,  медју којима и дјаци крагујевачке гимназије. Са школским свескама у џеповима  одведени су на губилиште. Њихове речи и погледи постали су симбол једне генерације која није дочекала зрелост. „Не пуцајте, људи! Убијате будућност!", узвикнуо је неко   из колоне страдалника,  а сведочења кажу да је у том тренутку  природа занемела - ни птице нису певале тог дана у Шумарицама.

“Можемо рећи да је тог дана у Крагујевцу односно у Шумарицам а и у непосредној околини стрељано негде око 3.000 цивила   али никада то нећемо тврдити у тачном броју, проблем су нарочити Роми који нису имали лична документа  и да њихове жртве нису улазиле у те званичне спискове” објашњава Кристина Јоргић Степановић, историчарка.

Последњи подаци говоре да је од 19. до 21. октобра у Шумарицама  стрељано 199 Рома. Немци су по доласку у Крагујевац Роме изједначили са Јеврејима, што је записано у наредби  из маја 1941. године:  „За обележавање цигана носе се траке које морају бити жуте и носити натпис „циганин". Међу њима је био и  Бранислав Матић кога су из Ремонтног завода заједно  са колегама дан пре стрељања  раније одвели у Топовске шупе.

“Речено им је да ће можда ићи на рад у Немачку  а припремани су за стрељање,деда је иза себе оставио супругу и једно родјено и једно неродјено дете  које је у ствари мој отац” истиче Зоран Павловић, унук стрељаног Бранислава Матића.

“Оно што представљ аједну врсту специфичности страдања ромске популације то је чињеница  да је овде страдао њен највиталнији део, будући да је просечна старост ових ромских страдалника износила непуне 34 године јасно је да се ради о младим људима који су углавном били мужеви,очеви са малом децом” додаје историчарка.

Међу стрељаним Ромима било је четрдесеторо деце, узраста од 11 до 15 година. Многи од њих су ишли у школу,  а мали  чистачи ципела постали су по доласку Немаца.

“У подацима и евиденцијама неки су чак похадсјали мушку гимназију ,замислите тада за ромску популацију да дец апохадјају наставу у мушкој гимназији ,међутим, са сетом тих антиромних закона из маја 1941 године изгубили су право на школовање”, наглашава Јоргић Степановић.

Међутим, ко су тачно били и колико их је стрељано, још се  утврдјује  па је спомен-парк „Крагујевачки октобар"  прошле године покренуо пројекат како би се утврдио тачан број страдалих рома, а у Архиву Југославије у Београду налазе се изјаве мајки, жена, сестара, дате после рата, 1945. године.

“Где су се мајке углавном освртале на старост лица у тренутку смрти на место хапшења и оно шта су имали код себе, шта су имали одевено тога дана до тога ако су имали неку вредност ,сат  или нешто слично .Ми имамо породице у којима су страдали деда,отац,син  дакле три генерације” каже истиричарка.

Данас, 84 године касније, 21. октобар није само дан жалости. То је дан опомене, сећања, поноса.Сваке године под дрвећем које расте на месту страдања одјекују стихови „Стој земљо! Стани свете! Деца говоре..."