Топлане прелазе на обновљиве изворе - станови ће бити топли енергијом земље и ваздуха

У Србији расте удео обновљивих капацитета за производњу струје, а циљ је да се и из даљинског грејања избаце угаљ и мазут. Ове седмице Влада покреће пројекат замене фосилних горива топлотним пумпама.

Удео угља и мазута у српском систему даљинског грејања је 17,5 одсто.

Милош Бањац, новименовани генерални секретара Српског комитета Светског савета за енергију, рекао је за РТС да постоје три врсте начина преласка на чисту енергију - коришћење топлотних пумпи, биомасе на одржив начин, као и соларне енергије.

Према његовим речима, цео концепт декарбонизације система даљинског грејања јесте да се потпуно избаци емисија угљен-диоксида и да се користе обновљиви извори енергије.

“Када говоримо о топлотним пумпама, а у будућности ће свакако бити довољно електричне енергије призведене из обновљивих извора, ако ту електричну енергију употребимо за систем грејања топлотним пумпама, то ће не само декарбонизовати тај сектор, него и учинити негативним у смислу емисије угљених диоксида”, рекао је Бањац.

Топлотне пумпе, каже, могу да користе ваздух, воду или геотермалну енергију.

"Притом, под геотермалном енергијом не подразумива се врела земља, него земља на температури 17, 18 степени, колико је температура земље на подручју Београда или целе Србије. Када је зими минус 5, имате топлотни извор на већ тих 17 или 18 степени, тако да су велике су уштеде", каже Бањац.

Треба бити мопрезан са биомасом

Србија је веома богата биомасом, али сада топлане користе само 2,5 одсто у том систему даљинског грејања.

Професор Бањац указује да треба бити веома опрезан приликом коришћења биомасе.

"Отприлика 40 одсто укупног потенцијала обновљивих извора енергије лежи у биомаси. Пола-пола су шумска и пољопривредна биомаса. Ако пренесемо то у енергетске јединице, имамо око 40 терават сати биомасе на располагању - 19,5 терават сати је потенцијал шумске биомасе, а од тога ми користимо 18,5 терават сати. Дакле, ми смо близу границе одрживости, при томе подаци су статистички и нису довољно поуздани", навео је професор.

Истакао је да када се користи биомаса, она мора бити одржива, а истовремено мора да се поведе рачуна и о енергијским засадима аутохтоних сорти дрвећа.

Тек неколико процената се, каже, користи пољопривредна биомаса, и то на врло ефикасан начин.

"То је један квалитетан начин, али је још увек доста скуп, тако да су и улагања доста велика, и треба се постицати субвенцијама", рекао је професор.

Указао је да када се пољопривредна биомаса користи за сагоревање, постоји опасност да се направи еколошки проблем.

"Пошто је она богата натриjумом, јер ми са натријумом, вештачким ђубривима, узгајамо ту биомасу, и њеним простим сагоревањем можемо да напривамо еколошки проблем", рекао је Бањац.

Топлотне пумпе адут

Зато су топлотне пумпе адут и ако желимо да декарбонизујемо и део који се односи на системе даљинског грејања, мораћемо у будућности да их користимо.

"То неће бити више центарализоване велике пумпе, то ће бити мала блоковска постројења, која ће једну зграду или један блок снабдевати топлом водом за грајање и хладном водом за хлађење. И ту ће бити концепт као у електроенергетском сектору, децентрализација производње", рекао је професор.

Прве које ће их хладити, то су Београдске електране и то за потребе Експа. То се већ спрема.