Више од 36.000 умрлих него рођених у 2023, у Тутину највиши природни прираштај

РЗС у саопштењу наводи да је од 2014. до 2023. године број становника у нашој земљи, само на основу природног прираштаја, смањен за 434.606.

Стопа природног прираштаја у Србији износи -5,4 промила, негативна вредност је смањена за 1,6 промила у односу на вредност из 2022. године.

У Београдском региону је, као и у 2022. години, забележена најнижа негативна стопа природног прираштаја, -2,5 промила, док је највиша негативна стопа природног прираштаја забележена у jужној и источној Србији, -7,8 промила.

Од укупног броја градова и општина у Србији, стопа природног прираштаја лане је била позитивна само у осам општина: Тутин, 8,7 промила, Нови Пазар, 6,9 промила, Сјеница 2,7 промила, Прешево, један промил, Костолац, 0,9 промила, Звездара, 0,6 промила, Бујановац 0,4 промила и Нови Сад, 0 промила, што је за четири општине више у односу на претходну годину.

Највећи број порођаја, 18.387, забележен је у старосној групи жена од 30 до 34 године.

Просечна старост жена при рођењу детета лане је била 30,4 године, док је просечна старост породиља са првим дететом била 29 година.

У градским насељима, просечна старост жена при рођењу детета била је 31,2 године, а у осталим насељима 28,8 година.

Учешће живорођених у градским насељима у укупном броју живорођених је 65,6 одсто, а у осталим насељима 34,4 одсто.

Стопа укупног фертилитета,односно број живорођене деце по једној жени, 2023. године је била нешто мања у односу на претходну годину и износила је 1,61.

Посматрано према регионима, стопа укупног фертилитета је највећа у Шумадији и Западној Србији, 1,68 и Војводини, 1,62, док је најнижа вредност забележена у Београдском региону и Јужној и Источној Србији и износила је 1,56.

Према реду рођења, у Србији се у 2023. години, у односу на претходну годину, смањио број прворођене деце у укупном рађању за 1.312.