Годишњица киднаповања рудара копа Белаћевац: Жалосно да после толико година ми о њима ништа не знамо

Полагањем венаца у северном делу Косовске Митровице крај споменика "Бели Анђео" породице киднапованих рудара данас су обележили још једну годишњицу од њиховог нестанка, поручивши да је жалосно и тужно што се о страдалницима и даље ништа не зна.

Подсетивши да је прошло четврт века од масовног киднаповање рудара, Негован Маврић — координатор удружења породица киднаповнаих и несталих са Косова и Метохије подсетио је да су захтеви породица и после 26 година да се тела отетих Срба предају породицама.

"Оно што ми захтевамо је да се сва тела, поготово масовне гробнице за које се зна, да се та тела предају породицама, то би за нас био један велики успех и то је оно што ми желимо. Сви нешто раде, али конкретних резултата нема", нагласио је Маврић.

У нади да ће бар наредна година донети бар неку вест о киднапованима породице се окупљају крај спомен обележја у Косовској Митровици са једним захевом – да се пронађу отети Срби, поручила је координаторка Удружења киднапованих и неталих Силвана Маринковић.

"Нажалост, ово је једно велико политичко питање и вероватно овде није у интересу да се разоткрије судбина несталих лица", рекла је Маринковићева.

Од Приштине се захтева да коначно предузме конкретне кораке у складу са онима које је предузео Београд, каже Драгиша Костић, чији је деда у селу Мађунско код Вучитрна киднапован јуна 1999. године.

"Од тада о њему нема ни трага ни гласа, ни њему ни комшији. Београд испуњава све услове. Једно се говори у Бриселу, док се друго ради у Приштини. Шта више Приштина жели. То су све моје колеге, све сам их познавао. Ово је жалосно", рекао је Костић.

На Космету је убијено 57 и киднаповано 27 радника Електропривреде Србије српске националности.
Од почетка сукоба на Косову и Метохији до данас није расветљена судбина више од 1.600 несталих.