Нема те воћке која не рађа у Рађевини, али људи одлазе

Нема те житарице или воћке која, кажу, не рађа на рађевским брдима. Зато се пољопривредом у том крају бави свако домаћинство. У селу Церова, на имањима предака три пута је мање људи него лане.

"Ми се овде пре свега суочавамо са недовољно развијеном путном инфраструктуром и са неорганизованим откупима за наше пољопривредне производе као што су шљива, малина, али и за јагњад. Имамо нешто у Крупњу, док за веће количине морамо возити на 20 до 30 километара удаљености", рекао је Дамјан Петровић из Церове.

Тежак а слабо плаћен рад

На тежак, али слабо плаћен рад навикли су и мештани Шљивове. На пропланцима од јутра до мрака раде целе породице. И ово село није заобишао одлив становништва, а све је мање и оних који су одлучни да остану.

Слободан Аћимовић из Шљивове каже да до пре пар година није тако било, али сада одавде одлазе људи, а производња малине и кромпира и кукуруза и свега осталог је отежана у односу на равничарске пределе.

"Није плаћено како би требало да буде плаћено, па када би се ти наши производи боље пласирали и плаћали, народ би остајао ту где јесте - на својим огњиштима. Ми се трудимо па ћемо видети како ће нам бити", истиче Аћимовић.

Општина Крупањ једна је од најсиромашнијих у земљи. У овогодишњем буџету 20 милиона динара намењено је за подстицаје у пољопривреди и сточарству.

У удруживању је спас

"Општина Крупањ покушава да тај негативни тренд и миграције учини реверзибилним, различитим мерама субвенција и подстицаја за пољопривреду како би олакшали живот и рад локалног становништва у сеоским срединама", каже Младен Стефановић, председник Општине Крупањ.

Рађевци, кажу, да спас за своја села виде у удруживању, јер тржиште не препознаје мале произвођаче. Недостаје им, тврде, и више бракова и деце, јер велики део становништва чине нежење старије од 40 година.