Случајеви који никада не застаревају – од ратних злочина до доживотног затвора
Геноцид, ратни злочин и кривична дела за које је прописана казна доживотног затвора неки су од случејава који не застаревају према Кривичном закону Србије, каже Бојана Отовић Пјановић из Управе криминалистичке полиције. Истиче и да се рок за застарелост утврђује према максималној запрећеној казни за неко кривично дело.
Бојана Отовић-Пјановић из Управе криминалистичке полиције каже за РТС да Кривични законик Србије предвиђа која кривична дела не застаревају и да су она распоређена од 370. до 375. члана Законика.
Односи се, пре свега, на потенцијални геноцид, ратни злочин или кривична дела за које је прописана казна доживотног затвора.
"Застарелост подразумева губитак права државних органа да покрећу кривични поступак, предузимају кривично гоњење, или изричу и извршавају кривичне санкције према учиниоцу за неко кривично дело након истека одређеног временског периода од момента извршења кривичног дела или наступања последице извршеног кривичног дела", објашњава Отовић Пјановић.
Релативна и апсолутна застарелост – како се одређује
Саговорница из Управе криминалистичке полиције наводи пример како се одређеује рок за застарелост случаја.
"За рок се узима најстроже запрећена казна за извршено кривично дело. Рецимо, ако је за неко кривично дело прописана казна затвора до једне године – релативна застарелост наступа након две године, а апсолутна два пута дужи период од релативне", указује саговорница РТС-а.
"Случај је расветљен након 10 година"
Отовић Пјановић наглашава да полиција води евиденцију свих кривичних дела са, и даље, непознатим извршиоцем.
Тако је на основу евиденције и података са места догађаја убиства од пре 10 година, као и новим доказима, крајем 2023. године расветљен један случај са, до тада , непознатим извршиоцем.
"У сарадњи са полицијом Грчке, на основу потернице Интерпола, успели смо да решимо случај", каже Отовић Пјановић.
Коришћење доказног материјала
На питање како долази до нестанка доказа у појединим случајевима и истрагама, саговорница РТС-а објашњава да постоји разлика између конкретног доказног материјала и контаминираног доказа.
"Такав (контаминиран) доказни материјал не може касније да се користи у лабораторији и упоредним анализама као добар траг који може да укаже на извршиоца кривичног дела или неке друге околности“, закључује Бојана Отовић Пјановић у разговору за РТС.
Коментари