Проф. Шипка: Ко зна руски, има јако добру плату у америчким државним службама

Професор Данко Шипка је ових дана гост Београда, одржао је предавање на Филолошком факултету, а у интервјуу за РТС говорио је о томе ко у Америци учи словенске језике, изнео је свој став о родно сензитивном језику, као и о вештачкој интелигенцији.

Професоре Шипка, када кажемо да сте Ви професор славистике на неком од америчких универзитета, шта то тачно значи? Шта Ви то предајете и ко су Ваши студенти?

Моја ситуација је доста нетипична јер ја предајем углавном општу лингвистику и општу славистику у последње време, рецимо историју словенских језика или предмет који се зове сукоб језика и културе. Дуго времена сам предавао и практичне језичке курсеве нашег језика и пољског језика.

Ситуација у вези са славистиком у Америци, а рекао бих и у Западној Европи, са мањим изузецима, је таква да постоји доминација руског језика и културе и у ствари славистика је заправо русистика, а ови други језици су неки прилог, ако их уопште има, да не кажем гарнирунг.

Занимљиво је када кажете да је славистика доминантно руски језик. Ко данас у Америци, имајући на уму и геополитичку ситуацију, студира руски језик?

Постоји руска дијаспора. Постоје припадници мормонске цркве који иду по свету па буду у Русији, па се врате, па су заинтересовани. Постоје они чији је професионални интерес у Русији. Занимљиво је да се са добрим знањем руског језика може добити јако добро плаћен посао у америчким државним службама.

Међутим, настава језика је данас доста холивудизована и студенти иду на корејски због К-попа и на јапански због аниме и манге. Славистика и русистика су данас у доста дубокој кризи. Делимично је златно доба славистике и русистике био Хладни рат. Сада имамо неки нови хладни рат, међутим, то се не преноси на повећан интерес за студије руског језика или словенских језика.

Смем ли да питам, има ли студената српског језика? Односно, је ли то српски или, како се већ сада зове у западној Европи, БХС?

Има. Врло ретко су етничке варијанте подељене, у принципу је то БХС или некад зову и БХМС, из чисто из практичних разлога, јер не бисте могли наћи довољан број студената ако би то било подељено. Тако да сви су студенти заједно.

Студенти се деле на три равне части. Са једне стране имате децу из дијаспоре, са друге стране имате оне који се професионално интересују за језик. Неки историчар који се занима бившом Југославијом, или економиста. Трећа категорија, то је занимљива категорија, можда и не бисте помислили, то су они који имају неке пријатеље, девојку, дечка, мужа, жену и онда из тих разлога уче.

Не могу да не приметим да сте Ви задржали ваш матерњи изговор, говорите ијекавицу све време. Када разговарате са студентима, како им објашњавате све те наше разлике? Једна од Ваших последњих књига је “Словенски језици. Генеалогија и идеологија”, с тим у вези: све ове наше разлике у језицима које су настале после ратова деведесетих, јесу ли последица генеалогије или идеологије?

То је чисто идеолошки. Ја у тој књизи и пишем да је то лингвистички један језик, а политички више језика. Једна је ствар када ви прогласите да је нешто засебан језик и ставите то чак и у законска акта и у школе, а друга је ствар да се ви сада морате понашати у складу са тим. Ако је нешто засебан језик, онда је могуће превођење и могуће је учење као страног језика.

Хајде да замислимо неког конобара који иде на рад у Словенији и иде на рад у Хрватску. Ако иде на рад у Словенију, сасвим је замисливо да упише курс словеначког језика. Ако иде на рад у Хрватску, није замисливо да иде на курс хрватског језика. Ем нема курса, ем нико разуман не би ишао на курс хрватског језика. Са друге стране, видели сте, то је било крајем деведесетих са “Ранама” које су биле титловане у Хрватској и онда се биоскоп смеао јако, мада је филм врло тмуран. И онда су престали са том праксом. Идеологија се кад-тад суочи са стварношћу и тада се распадну сви ти нереални идеолошки покушаји

Ја кажем да не смемо дозволити идеолозима да нам уђу у кабинете, јер следеће што би урадили ако им то допустимо јесте да нам уђу у спаваће собе. А то се никоме не би свидело. Ту се ради о чисто идеолошким стварима, један је ниво политике и неке регулативе, а други је ниво шта збиља радите у стварном животу.

Када говоримо о томе колико у ствари друштвене промене утичу на језик, овде у Србији смо сведоци да се већ неко време води полемика о такозваном родно сензитивном језику. Нарочито је интензивирана у протеклих месеци и ускоро треба да ступе на снагу и казнене одредбе Закона о родној равноправности. Да ли је и то сада дају уплив идеологије или јесте језички оправдано?

То је ствар приватна, сваког појединца, сваке појединачне особе и мислим да ту није добро уплитање у ту слободу коришћења језичких средстава унутар индивидуалног исказа, ни у смислу да се нешто намеће, ни у смислу да се нешто забрањује.

Другим речима, ако неко хоће да себе одреди као психолошкињу, што у мом језичком осећају пара уши и једноставно ми смета, али ако неко то хоће у свом језичком исказу да уради, мислим да је то сасвим у реду и да то треба дозволити, да то не треба прогањати, осуђивати. Са друге стране, ако неко жели да каже за женску особу да је психолог, мислим да и то треба дозволити.

Другим речима, мислим да у таквим стварима, ту се ради о приватној сфери. Ту је управо држава ушла у спаваћу собу, фигуративно говорећи, јер је нешто из приватне сфере регулисано и наметано. Да морате користити то, а не можете ово.

Ви се бавите и компјутерском лингвистиком. Вештачка интелигенција је данас велика тема. У којој мери то можда обликује и наш језик и утиче на његову промену?

Мислим да ће вештачка интелигенција омогућити јако много ствари. Рецимо, баш сам сада предавао, посlедњи предмет који сам предавао, био је етика језичког тестирања, на Универзитету у Аризони. Оно што ће се моћи у настави језика – нама је увек био циљ да сваки студент у сваком тренутку добије информацију која је њему прилагођена. То никада у стварности није било могуће јер имате једног наставника, 20 студената, време је ограничено. Сада ће са том вештачком интелигенцијом то бити могуће.

Неки људи виде и представљају врло тамну слику вештачке интелигенције, али ја кажем да када нас нису уништили ватра и точак, неће ни вештачка интелигенција. Отвориће неке нове могућности.

Професоре Шипка, Ваше презиме је веома познато нашим гледаоцима и раније се говорило да свака боља кућа има на својим полицама бар један приручник Клајна и Шипке. Ви сте у својој кући имали и дословно Шипку, мислим на Вашег оца професора Милана Шипку. Колико је и његов ангажман и његово опредељење утицало на Вас у избору професије?

Оно је одлучујуће утицало у избору професије, јер ја сам првобитно хтeо да студирам књижевност и филозофију, а онда ме је он убедио да ипак одем на лингвистику, тако да је то што сам лингвиста његова заслуга. Са друге стране, он ме је подстакао на самом почетку моје каријере да пишем радове, тако да сам већ као студент имао објављен рад, тако да његов утицај је заиста велики.