Како до одрживог решења за депонију у Ужицу - квалитет ваздуха се мери на седам локација

Нa депонији Дубоко крај Ужица пре четири дана поново је избио пожар после одроњавања дела сметлишта. 

Сандра Докић из Министартсва за заштиту животне средине наводи да је пожар потпуно локализован и да се ради на гашењу самог жаришта.

"Депонија јесте проблем којим се бавимо не само на дневном, него на нивоу сата. Ситуација је боља него што је била. Пожар је потпуно локализован и под контролом је. То је пожар који је у дубини депоније и због тога излази доста дима и захтева један специфичан приступ гашењу - склањање тог отпада, насипање земље. Оно што знамо јесте да се пожар неће ширити и још неко време ће бити тако - појављиваће се дим", наводи Докићева.

Према њеним речима грађани немају разлога за забринутост.

"Ми на седам места меримо квалитет ваздуха, из сата у сат, дешава се да дође до прекорачења тих честица у ваздуху, али онда Завод за јавно здравље из Ужица изађе са препорукама на који начин да се грађани понашају и како да поступају у тој ситуацији, али на дневном нивоу ми не видимо прекоречења. Тако да можемо рећи да услед те непријатности где се види или осећа тај дим, не видимо да постоји проблем да грађани буду забринути за своје здравље", наводи Докићева.

Трајно решење (не)могуће?

Упитана да ли постоји неко трајно решење за депонију у Ужицу одговара потврдно.

"Планирали смо свакако да проширимо ћелију те депоније зато што је она заиста претрпана отпадом, исто тако да санирамо косину и да направимо апсолутно санитарне услове где ће се одлагати отпад, да то буде у складу са стандардима ЕУ", наводи Докићева.

Према њеним речима нарочито је важно да се приликом депоновања отпада стављају биотрнови на места где излази метан - гас који заправо и проузрукује пожаре.

"И када све то урадимо ми смо потпуно сигурни да смо за наредних 20 година решили проблем барем што се тиче те депоније у Ужицу", наводи Докићева.

До 2027. ће се затворити преко 30 несанитарних депонија

Указује да потенцијално сличан проблем могу да имају и несанитарне депоније због метана.

"А метан настаје због велике количине биолошког отпада, односно отпада од хране. Изузетно је важно док су несанитарне и док их не затворимо, а затворићемо их када будемо направили све санитарне депоније. Да се тамо отпад спакује како треба и да се на њега стављају прекривке земље да би се спречило настајање пожара, али услед високих температура то је заправо нешто што можемо да очекујемо не само у Србији него него готово у целој Европи", наводи Докићева.

Према њеним речима интензивно се ради на решавању проблема депонија.

"Имамо намеру да направимо девет регионалних центара. Када њих направимо у наредне четири године, до 2027. године ми ћемо сигурно затворити преко 30 несанитарних депонија. Људи морају да имају стрпљење јер су то озбиљни инфраструктурни пројекти који ипак захтевају време", закључила је Докићева.