У Кикинди је некада било 5.000 коња, данас нешто више од стотину и то за кицошење и параду
Некада је свако домаћинство у Банату имало коње. Само у Кикинди, било их је 5.000, а данас тек нешто више од стотину. О значају коња за развој градова и села, сведочи и књига о веку и по историје коњарства у Кикинди.
Кикинда је варош са највише фијакера и парадних запрега у Србији. Тренутно их има близу 30, а међу власницима је и Драган Страјнић, 78-могодишњи правник у пензији, један је од најпознатијих одгајивача коња у Кикинди. Од детињства је уз ове племените животиње и у његовом домаћинству одувак је било коња.
"Имали смо до десет коња и увек је било пет, шест ждребади у току године. Углавном су били нонијуси, јер тешка банатска земља је тражила да има и јале коње. Нонијуси и гидрани највише су заступљени у овом делу Европе и овом делу Баната", каже Драган Страјнић.
Коњи су били неопходни за рад, транспорт робе, али и за превоз путника. Зато је просечна удаљеност међу градовима у равници 50 километара, а пола од тога између сваког села.
"На сваких 25 километара су се мењали коњи на штацијама, значи испрезани су уморни, презани су одморни и тако је то ишло све време", каже Драган Страјнић.
Некада је свако домаћинство имало коње, а данас Коњичко удружење у Кикинди има око 40 чланова и свако гаји у просеку по три грла различитих раса и то не за рад - већ за кицошење и параду.
"Кикинда је све до 60-тих година прошлог века имала 5.000 коња. Требало је обрадити око 5.000 хектара земље, а то се искључиво радило коњима, јер трактора готово и није било, а сада их је 130 у граду и десет у околним местима", каже Драган.
Драган Страјнић је недавно издао књигу "Гриве кикиндске" која обухвата век и по коњичког спорта и коњарства у вароши на северу Баната. Припрема публикације је трајала две године.
"То је прва књига са том тематоком у Кикинди и значајна је по читавом низу података које је далаи биће дивна основа за даља истражовања у тој области", каже Марија Танацков, књижевни критичар.
Да није ове књиге не би се знало о тим људима који су паори, који цео дан раде, који су тимарили те коње и спремали их од јутра до мрака, рекао је Душан Дејанац, публициста.
"Ако има љубави нема тешкоће. Када неко каже да коњ скуп за одржавање, ја кажем да то није тачно, јер одржавање једног коња у току дана мање кошта него једна кутија цигарета, каже Драган Страјнић.
Данас се коњи јашу и фијакери прежу најчешће због сватова, коњичких такмичења и ревија, док је неколико година у Кикинди то препознатљив део туристичке понуде, када се за посетиоце организовују шармантне вожње парадним запрегама.
Коментари