Насиље над женама свакодневица – у сопственом дому као на путу за губилиште

У Србији је од почетка године у породичном насиљу убијено осам жена, док су чести случајеви насиља над женама и у породици.

Последњи случај у којем се сумња да је мушкарац претукао ванбрачну супругу након свађе због ручка, најновија је вест у низу сличних које пристижу свакодневно.

Насилник је у овом случају завршио у притвору, али многи и не добију заслужену казну, јер се насиље и даље ретко пријављује.

Једној од станарки Сигурне куће требало је четири године да смогне снаге и пријави физичко и психичко злостављање.

"Окидач је био до те мере да сам дошла пред шлог, психички. Кренем на посао и знам напамет где аутобус иде, али морам да питам свакога који аутобус иде од Сајма до Новог Београда, а напамет знам", рекла је жена чији идентитет из безбедносних разлога није откривен.

Физичко, али и психичко злостављање свакодневица

Истраживања ОЕБС-а и Уједињених нација показују да свака трећа жена у Србији доживи физичко насиље, а чак свака друга психичко.

Управо такви облици насиља, али и материјално и сексуално, у великом су порасту, упозорава Маја Јовановић из Националне асоцијације за подршку и борбу против насиља.

"Све учесталије је психичко злостављање, које је понекада и теже од физичког, јер траје месецима и годинама и оставља последице. Када неко трпи психичко насиље, нарушава му се ментални склоп, а самим тим и здравље. То је насиље без модрица", истиче Јовановићева.

Попуњени капацитети Сигурне куће

И дешава се на месту које би требало да буде најбезбедније – у дому.

Капацитети Сигурне куће увек су попуњени, али кажу, то не значи да нема места за неку нову жену којој је потребно склониште од насилника. Координаторка Сигурне куће Весна Станојевић истиче да је број од осам убијених жена од почетка година велики друштвени проблем.

"Ипак је крај априла, дакле, прошло је само четири месеца, што нам говори да ће резултати до краја године вероватно бити много гори", наглашава Станојевићева.

Додатни проблем је што жртве немају поверења у институције, па се тешко одлучују да пријаве насиље. Упућени кажу да околина и најближи имају важну улогу у препознавању и санкционисању насилника.