Жене у економском ропству – кредити, контрола зараде и живот без сигурности

Економско насиље је "невидљиво" и тешко га је открити. Под "економским ропством" над женама подразумева се свака врста контроле, спречавање приступа новцу, забрану запослења, одузимање зараде, онемогућавање школовања и професионалног напредовања, као и приморавање на задуживањe или пренос имовине на име насилника.

Весна Станојевић каже да је реч о тешком облику насиља јер је жена када је економски од партнера уједно и зависна у сваком погледу.

"Партнер жени не само што не даје новац, него контролише и њену зараду, било да је реч о радном односу или су то неки ванредни приходи", напомиње Станојевићева.

Према њеним речима, мушкарац све то контролише и узима за себе и присваја тај новац или је рецимо овлашћен да располаже жениним примањима која су везана за платну картицу.

Као најгору ситуацију координаторка Сигурне куће наводи случајеве да након склапања брака или почетка заједничког живота са насилником, жртве подижу кредите да би се реновирао партнеров стан или његовог оца или мајке.

Због тога жена подигне кредит, у међувремену дође до распада брака или других проблема и она остаје да исплаћује тај дуг банци а више не живи у тој некретнини, наводи Станојевићева.

Напомиње да је то случај са великим бројем жена које бораве у Сигурној кући.

"Жене дођу са кредитима, са разним задужењима које имају, јер су, нажалост мислиле да ће љубав и заједнички живот потрајати. Наравно, насилници остану у тој некретнини, а жена са децом, без пара, без ничега, долазе код нас у Сигурну кућу", каже Весна Станојевић.

Станојевићева апелује да се то не чини, указујући на то да у супротном следе дуготрајни судски поступуци.

Економско насиље и патријархат

Одговарајући на питање да ли је економско насиље над женама у Србији остатак традиционалних патријархалних односа, Станојевићева истиче да постоји један велики број жена чији партнери не раде и троше оно што је зарадила њихова партнерка.

"Нисам сигурна да је реч о традицији. Просто мислим да је то један систем којем смо ми, жене допринеле јер смо прихватиле такво размишљање", сматра Станојевићева.

Каже да има жена које су овластиле своје партнере да подижу и располажу њиховом зарадом и да још трпе и физичко насиље.

Говорећи о вези између економског и физичког насиља, Станојевићева наглашава да је реч о танкој линији и да једна ствар вуче другу.

"Увек су то различите ствари које вуку једну на другу и где када је насиље у питању имамо гомилу ствари које су присутне. Значи није ту само то што ће он њој да удари шамар или да је гурне, него је присутно све оно што је довело до тога да њихов брак или њихова заједница постане нешто што не може да опстане, поготово што у свим тим заједницама мање више има и деце која све то гледају и која су ускраћена за многа права, јер отац троши новац који није његов, а мајка на то ћути и прихвата", објашњава Станојевићева.

Каже да је зато најважније да жена не сме себи дозволити да финансира свог партнера када он није у ситуацији да сам финансира себе.

"Свако треба да располаже својим новцем. Не мислим да не треба помоћи и да не постоје заједничка средства али да једнако имају право њих", наглашава Станојевићева.