Архитекта Тошковић о обележавању 3. маја: Уметничка инсталација од најболније тачке до Ташмајдана

Ове недеље почели су радови на постављању уметничке инсталације поводом годишњице масовног убиства у Основној школи "Владислав Рибникар", када је ученик те школе убио девет ђака и радника обезбеђења.

Говорећи о томе како ће инсталација изгледати 3. маја, Братислав Тошковић, архитекта и члан Радне групе за успостављање Меморијалног центра, рекао је за РТС да постоје мултидисциплинарни тим и радна група, чије су мисије да осмисле прво комеморацију 3. маја, а онда и да створе услове и осмисле рам за организовање међународног архитектонског конкурса за Меморијални центар.

Уметничка инсталација клица Маморијалног центра

"Прва фаза је да осмислимо комеморацију, ради се о процесу који је заиста био веома интензиван и у којем су сви били укључени. Кренули смо са скромнијом намером да оно што се спонтано дешавало пре годину дана у Улици краља Милутина, боље организујемо – те спонтане активности које су се дешавале након трагичног догађаја“, истакао је Тошковић.

Међутим, како је време одмицало, тим је све више улазио у болну проблематику и добио инспирацију и из тога се изродила ова уметничка инсталација која је нека клица и тог меморијалног центра, не у физичком смислу него у садржајном смислу, додаје Тошковић.

Од Улице краља Милутина до Ташмајдана

Цео догађај 3. маја осмишљен је да крене Улицом краља Милутина све до Ташмајдана, где се онда наставља са активностима на Ташмајдану. Ово је веома комплексна ствар и не ради се само о томе да желимо да се сећамо тог болног догађаја, већ да желимо да то имплементирамо у све поре нашег друштва и да се у будућности такве ствари не би дешавале, навео је Тошковић.

Како каже, те активности крећу од најболније тачке у Улици краља Милутина. 

Мултидисциплинарни тим чине различити представници, између осталог ту су и представници породица деце која су страдала.

Колико је важно да постоји јединство

Братислав Тошковић каже да је то основни услов да се било шта постигне.

"Ово је све у стварииницирано од родитеља убијене деце и ми смо само њихова продужена рука. Ради се о ствари која је већа од свих нас и уопште није било тешко створити једногласност, зато што смо сви вођени жељом да обележимо ово на прави начин и да се из овога изроди нешто што ће остати и у будућности да се овако нешто не би поновило“, рекао је Тошковић.

Инсталација пуна симболике 

Тошковић је рекао да се креће од Улице краља Милутина, испред школе, где ће бити уприличен "моменат тишине“.

"Створили смо могућност да се на један организован начин дође и да се ода пошта жртвама. Та наша инсталација је пуна симболике које ће се објаснити мало боље у току идуће недеље, када буду познати детаљи, али то је једна болна тачка у ткиву нашег града која је наглашена симболичким елементима", каже Тошковић.

Додаје да се након тога иде Улицом краља Милутина према Ташмајдану и та путања ће бити обележена такође на симболичан начин – симболом птице – и онда се долази на Ташмајдан где ће се у току целог дана одвијати разне врсте активности које на крају кулминирају једним такође уметничким догађајем.

Иначе, Весна Пејовић је у ствари аутор ове инсталације.

У ком смеру ће се кретати изградња Меморијалног центра

Од тог догађаја до данас траје полемика како би меморијални центар који ће бити посвећен сећењу на жртве требало да изгледа.

Када су долазили стручњаци из Норвешке, након Брејвика и масакра у њиховој земљи, они су за наш програм рекли да је њихова полемика трајала десет година. Да би требало уважити мишење јавности, али најпре мишење породица жртава.

"Нема никаквог разлога за полемику око тога, али јако је важно да сви разумеју да се ради о једном процесу. Он сигурно неће трајати десет година, али не постоји рецепт за меморијалне центре. Сваки трагичан догађај је ствар за себе“, рекао је он.

О Меморијалном центру размишљати као о месту

Према његовим речима, у овом тренутку не треба размишљати о Меморијалном центру као о некој згради.

Наша мисија је да покренемо процес садржајног осмишљавања Меморијалног центра, о њему треба размишљати као о месту, а не као о згради, наводи Тошковић.

"То ће се касније конкретизовати путем међународног архитектонског конкурса, наш мултидисциплинарни тим ствара рам и оквир као и програм за конкурс који би се организовао, где бих очекивао да дође више стотина различитих идеја и из тога ће се онда искристалисати за други круг око пет добрих решења, које бисмо ми онда могли да са ауторима тих радова координирамо и да их усмеримо да у следећем кругу изоштре неке црте свог решења и да нам онда дају финално решење“, каже Тошковић.

Чан Радне групе за успостављање Меморијалног центра закључује да је то дуг процес.