Читај ми!

Вешања на Теразијама, накит за хлеб и јак покрет отпора – Београд у првим данима окупације

Историчар Александар Стојановић каже да су јавна погубљења и батинања била део плана окупатора да одврати становништво од идеје да приступи покретима отпора. Ипак, Београђани и Србија били су места са најизраженијим отпорашима који су противнику стварали реалне проблеме, сматра Стојановић.

Пет припадника покрета отпора обешено је на Теразијама пре више од 80 година, што је био стравичан призор за Београђане који су од априла 1941. године, живели под окупационом влашћу. На таблама окаченим о њихова беживотна тела тада је писало "комунистички терориста", а најмлађи је имао 18 година. Тако су вешања на Теразијама постала и прва асоцијација на окупацију Београда 1941.

 

Историчар Александар Стојановић каже за РТС да су јавна батинања и погубљења била потребна да произведу психолошки ефект код становништва, да га пацификују, дисциплинују и одврате од учествовања у покрету отпора – као неку врсту жељеног понашања.

"Београђани су тада живели веома тешко, зато што је Београд, због стварања НДХ, био одсечен од природног аграрног залеђа у Срему и Банату и било је захтевно допремити храну и друге потрепштине", истиче Стојановић.

Објашњава да су недостајали лекови, огрев, гума и кожа, па су Београђани већ крајем 1941. носили обућу направљену од конопца и дрвених ђонова.

"Владала је глад, имућне породице су размењивале накит, уметнине, стилски намештај и скупу одећу за џак бршана или кантицу масти, и то свакодневно", указује саговорник РТС-а.

Имитирање нормалности и бег од свакодневице

Стојановић наглашава да су Београђани покушавали да имитирају нормалност и упоређује ситуацију из 1941. са дешавањима из 1999. године и НАТО бомбардовањем СР Југославије, када су људи у престоници Србије масовно одлазили на концерте.

"То је био неки вид механизма отпора агресору. Слично је било и за време окупације. Друштвене активности попут одласка у позоришта или боравка у кафанама, биле су често и једини излаз и бекство из ратне свакодневице", наводи историчар. 

Београд и покрет отпора – стварање реалних проблема окупатору

Грађани су одлазили у покрет отпора, а Стојановић сматра да је Србија уз Грчку била једна од окупираних територија у којима је постојао најизраженији отпор. Како у Србији тако и у Београду

"Постојала су два права покрета отпора која су реално деловала против окупатора стварала му реалне проблеме док се борба у остатку окупиране Европе сводила на појединачне саботаже", закључује у разговору за РТС историчар Александар Стојановић.

понедељак, 29. април 2024.
23° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво