четвртак, 20.10.2022, 08:33 -> 14:29
Извор: РТС
Сећање на ослобођење Београда – нигде у Европи домаћи покрет отпора није учествовао с толико жртава
Београдска операција је једна од најкрвавијих борби Другог светског рата на овом тлу и оно што треба да памтимо 20. октобра је ослобођење, поручује историчар Предраг Марковић. Истиче да је у ослобођењу престонице, војнички и технички огроман удео Црвене армије, али да нигде у Европи домаћи покрет отпора није учествовао толико и са толиким жртвама - 3.000 мртвих. То је, указује, јединствен случај, нигде другде се то није десило.
После дугих 1.287 дана, Београд је ослобођен од нацистичке окупације. Операција је трајала од 21. септембра до 22. октобра 1944. године и била је кључна за ослобођење. У борбама је погинуло 3.000 војника НОВЈ и 960 војника Црвене армије, док је око 4.000 бораца НОВЈ рањено. Процењује се да је погинуло око 15.000 немачких војника, а заробљено око 9.000.
Предраг Марковић истиче да је Београдска операција једна од најкрвавијих борби Другог светског рата на овом тлу.
Наглашава да је у ослобођењу Београда војнички и технички огроман удео Црвене армије, али да нигде у Европи домаћи покрет отпора није учествовао толико и са толиким жртвама – уличне борбе и 3.000 мртвих.
"Ту смо опет показали да смо један од најслободољубивијих народа у свету, јер смо и у Првом светском рату сами ослободили своју земљу, а у Другом смо свој главни град и највећи део земље ослободили уз помоћ Црвене армије. После тога совјети, Црвена армија, отишли су ка Будимпешти и две трећине Југославије је ослободила наша НОВЈ. То је јединствени случај. Нигде другде се то није десило", указао је историчар.
У Француској се, каже Марковић, прошетала та дивизија Леклера с Ренеом и осталима из кафића по Паризу, док је целокупни напор ослобођења Париза поднела америчка војска. Градове Источне Европе, додаје, углавном је ослобађала Црвена армија уз мало учешће домаћих снага.
Треба да памтимо ослобођење
Поручује да оно што треба да памтимо 20. октобра је ослобођење, јер је ослобођење за Београд дирљиво.
"Видите људе који изгледају као обични грађани, не и као типични комунистички симпатизери, како претрчавају, носе рањенике, воде борце. Значи ослобођење Београда је дело цело нашег народа, сви људи су се удружили у тој борби да ослободе свој главни град и великим делом су га ослободили уз велике, велике жртве", наглашава историчар.
Подсећајући и на 21. октобар, крагујевачке жртве злочина у Шумарицама, Марковић посебно наглашава да нигде није убијано 100 људи за једног непријатељског војника, а 50 за рањеног.
"Таква мера нигде није примењена у Европи, што показује колико су Немци били забринути тим огромним устанком који избио у Србији 1941. године", прецизира он.
У Крагујевцу је наглашава десет посто становника убијено у том страшном догађају, а у Краљеву вероватно процентуално и више.
Револуционарни терор
Друга страна ослобођења је, указује Марковић, револуционарни терор који је тада настао.
"Кренуо је обрачун с класним непријатељем, где су страдали многи људи који су се радовали ослобођењу. Значи трагедија тих револуција је што најчешће страдају невини", наводи он.
За разлику од неких других градова у Европи, Београђани су, каже дочекали ослободиоце, док се већи део Загреба иселио, јер нису, како је рекао, смели да чекају партизане.
"У Београду је та еуфорија видљива, људи стварно дочекују своју војску. Нажалост после тога је дошло до тог револуционарног терора. Не треба због револуционарног терора омаловажавати ослобођење. Најважнија ствар које треба да се сећамо је ослобођење, а ово после је друга фаза", сматра Марковић.
Учење патриотизма
Поводом два велика догађаја 20. октобра Дана ослобођења Београда у Другом Светском рату и 1. новембра ослобођења српске престонице у Првом светском рату у свим школама ће данас настава почети читањем прогласа.
Марковић истиче да је то веома добро, да школе између осталог служе и за васпитање грађана, за васпитање патриотизма, али да би било добро кад би знали ко пише те прогласе.
"Можда је за будуће боље да се ти прогласи објаве у новинама, као што се објављује патријархова посланица. То је заправо толико важна промена, учење патриотизма, да би те прогласе требало да пишу врло позвани људи, надам се да их не пишу службеници у Министарству", сматра Марковић.
Коментари