Лекови којима је истекао рок углавном заврше у контејнеру - колико је то опасно

Иако је још пре готово 15 година Законом регулисано коме грађани треба да предају лекове којима је истекао рок трајања, та одредба, сведочи пракса, није заживела како одређују прописи. Грађани се зато сналазе сами и самостално управљају тим, углавном, опасним отпадом. Он би морао да се третира на одговарајући начин, да не би угрозио људе и животну средину, указују стручњаци. Само у домаћинствима у Београду је 70 тона отпада од лекова, процењује Апотека Београд, полазећи од тога да свака кућа има најмање једну кутију лека с истеклим роком.

Када им истекне рок трајања лекови из кућне апотеке најчешће завршавају тамо где им место није. Где не би смело бити.

"Бацам га у кесу за смеће јер нема овде код нас не знам где бих га друго бацила", наводи једна од анкетираних грађанки. Њена суграђанка наводи да их не баца већ их слаже у фиоке.

Апотеке су права адреса на коју би грађани требало да однесу лекове с истеклим роком, кажу прописи. А у пракси, то правило као и да није на снази - малобројни грађани који за њега знају и савесно однесу лекове, углавном не успеју да их оставе у апотекама јер већина њих, међу којима и Апотека Београд, и не прима лекове од грађана. Кажу, у томе их спречава недоречени Правилник.

Шта каже Закон, где однети лек са истеклим роком

"Закон каже да грађанин, пацијент треба да донесе лек, преда у апотеку. Апотека тај исти лек, односно тај фармацеутски отпад, треба да преда фирми која се бави збрињавањем отпада. Закон каже да та фирма треба да наплати своје услуге од произвођача или увозника лека. Правилник о управљању фармацеутским отпадом је требало мало ближе да дефинише тај механизам наплате, то нажалост није појашњено у том Правилнику. Фирма која се бави збрињавањем неће тај лек преузети од нас док не буде имала надокнаду за своју врсту услуге", наводи Десанка Николић, лице задужено за управљање отпадом у Апотеци Београд.

Произвођачи, односно носиоци дозвола за лек, спремни су да покрију трошкове збрињавања фармацеутског отпада од грађана, кажу у Привредној комори Србије, али да и њих у томе кочи непрецизан Правилник.

"Након што би апотека склопила уговор са оператором који ће касније то да преузме као фармацеутсаки отпад, ту није до краја дефинисано како то онда дође та информација до произвођача и носиоца дозволе за лек да бисмо онда могли да платимо то све што је потребно", каже Санда Савић, председница Одбора Удружења за фармацију Привредне коморе Србије.

Указује да о овој теми дискутују годинама.

"Ми о овој теми дискутујемо већ читав низ година и имали смо више дискусија овде у Привредној комори и са Министарством за заштиту животне средине и нисмо до сада успели да нађемо један ефикасан, одржив, систем, један модел, који би био у складу са постојећом законском регулативом и који би био заиста примењив у пракси", додаје Савићева.

Наводи, можемо кренути трагом добрих модела из региона, Европе, испробати функционисање кроз пилот пројекат на једној општини, а ако је потребно, и да изменимо Закон. Очигледно да досадашње измене и допуне Закона и доношење новог Правилника 2019. нису обезбедили да систем преузимања и збрињавања лекова од грађана функционише по прописима.

Грађани лекове најчешће бацају у канализацију и у контејнер

Питања су где проблем, а где решење виде Министарство за заштиту животне средине и Министарство здравља, да ли је инспекција писала казне, коме и које за непоступање по постојећој регулативи - до закључења прилога одговори нису стигли.

Како грађани лекове најчешће бацају у канализацију и у контејнер, тај махом опасан отпад на депоније стиже у оквиру комуналног отпада. На пример, у Винчи се део комуналног отпада одлаже на нову депонију, а већи део се, кажу, термички третира.

"Ми овде комуналани отпад не разврставамо осим што из тог отпада издвајамо видљиве количне комуналног отпада које могу поново да се искористе. Врло је могуће да се све нађе у отпаду, као што и сами знате, али обавеза је и грађана и апотека и тог ланца који се баве фармацијом да збрињавају неискоришћене лекове на испараван начин", наводи Владимир Миловановић, директор "Бео Чиста Енергија".

Опасно је када фармацеутски отпад није збринут на одговарајући начин. Лекови се не смеју мешати са комуналним отпадом, напомињу стручњаци.

"Уколико се фармацеутски активне супстанце, кроз лекове наравно, нађу у комуналном отпаду, постоји опасност да ће се наћи на депонији и да ће тада уз деловање површинских вода и, рецимо, кишнице доћи до спирања активни фармацеутских супстанци, односно њиховог растварања у води и оне на тај начин улазе у водотокове, касније улазе у земљиште. Постоји варијанта да се тај отпад спали, ако се не спали под контролисаним условима онда ће се ослободити штетни гасови", наводи Александра Буха, професорка на Фармацеутском факултету у Београду.

Док надлежни решавање овог проблема не ставе на листу приоритета, стручњаци саветују грађанима да лекове с истеклим роком не бацају, већ да их чувају код куће. Могу и да покушају да их предају некој од апотека, најпре приватних, јер како сазнаје РТС, поједине прихвате по коју кутију лека и саме сносе трошкове збрињавања, али о томе не желе да говоре пред камером, како их грађани не би затрпали лековима.