Све је више зграда, па и лифтова – да ли ће имати ко да их поправља

Једна станарка из Београда каже да је лифтом отишла на четврти спрат, али кад је хтела да сиђе, стао је између другог и трећег.

Такве ствари дешавају се свакодневно, лифтови не постају млађи. Радни век им је 25 година. У Београду су просечно стари око 45, али има и оних који су ушли у седму, па и осму деценију.

Ипак, и даље, уколико су исправно одржавани, безбедно превозе станаре. Стамбене заједнице морају да потпишу уговор са фирмом за одржавање лифтова и једном месечно обавезан је преглед.

"Једном годишње се ради преглед са комисијом која установи да ли је лифт у исправном стању. Значи, ради се генерални преглед лифта где се установи да ли треба нешто да се мења или не, на основу чега када се изврши та нека поправка, санација. Ако је лифт у реду, добија се атест о квалитету лифта, такозвани годишњи преглед лифта", објашњава професионална управница Сања Живков.

Кад поправке плаћају станари

Ти прегледи се плаћају из текућег одржавања. Уколико се открије неки већи недостатак или се утврди да је неопходна комплетна репарација лифта или замена, станари то морају додатно да плате. Однедавно су на располагању и кредити банака.

"Добијају списак потенцијалних извођача и списак банкарских услова, они бирају, кредитирање је могуће до седам година. Нема више јавне набавке, нема више чекања, постоје само две седнице. ЈП Градско стамбено је надзор над извођењем радова и јемац, односно гарант за враћање кредита у име стамбене  заједнице", истиче Игор Ћурчић из ЈП "Градско стамбено".

Школе не образују монтере лифтова

Градско стамбено одржава око 6.300 лифтова у Београду. Пошто у нашим школама од јуна 1991. не постоје образовни профили за монтере лифтова и сервисере, мајсторе који раде на овим пословима обучавају сами. Занат уче уз старије и искусније.

"Још увек има добрих машинских, електротехничких школа које дају добре кадрове које није тешко обучити за послове (оправке) лифтова. То су углавном генерације које доста познају и електронику и информационе технологије, а нови лифтови више траже та знања него оно знање класичне механике", наводи Ћурчић.

Сања Живков указује да приватни мајстори, да могли да врше сервис и поправку на лифтовима новије генерације неких нових брендова, морају да прођу обуку у представништву фирме која их производи.

Ипак, ови образовни профили се не враћају у наше школе. Са друге стране, градилишта су на сваком кораку, зграде су углавном са више спратова, а осим путничких, све је више и лифтова за аутомобиле.

Посла ће за мајсторе сигурно бити јер, без обзира на то што су нови, и за те лифтове обавезни су месечни и годишњи прегледи.