Жигманов: Остваривање циљева одрживог развоја процес у коме нема изостављених и заборављених

Главни циљеви одрживог развоја су решавање проблема најосетљивијих и најугроженијих група - искорењивање сиромаштва, квалитетније образовање, здрава животна средина, поштовање људских права.

"Када је у питању социјална инклузија Рома и решавања изазова са којима се припадници те друштвено осетљиве групе суочавају наравно да смо свесни да они у значајном делу су присутни у процесима прикупљања отпада и рециклирања, знамо да постоји одређена врста сивог простора када је у питању радно правни статус", рекао је Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Процењује се да у Србији има око 60.000 сакупљача отпада. Њихов просечан животни век је 46 година, живе у нехигијенским насељима и дневно препешаче 20 километара.

"Социјална неправда је глобални феномен утиче на читава друштва. Уколико желимо да решимо проблем социјалне неправде, неопходно нам је не само да имамо на нивоу владе одговарајући план, већ је неопходно да се укључе локалне самоуправе, организације цивилног друштва и државне институције", рекла је Анке Конрад, амбасадорка Немачке у Србији.

Урс Шмид, амбасадор Швајцарске у Србији, каже да је Агенда 2030 свеобухватан трансформативни процес на нивоу целог друштва и да је због тога веома важно да се у друштву води дијалог у који треба да буду укључене локалне самоуправе, представници академске заједнице, цивилног друштва и приватног сектора.

За примену Агенде 2030, неопходно је да се донесе План развоја Србије у складу са циљевима одрживог развоја, пише у извештају ревизора. Право на здраву животну средину гарантовано је и чланом 74 Устава Србије.