РТС свој део прихода од СМС гласања за ПЗЕ даје "Звончици" – за сигуран дом деце која се лече од најтежих болести

Представница удружења родитеља деце оболеле од карцинома и ретких болести “Звончица“ Ирина Бан истиче да то удружење опстаје захваљујући донацијама, те је свака донација добродошла, а посебно велика донација каква ће стићи од РТС-а.

“Ја бих волела заиста да доживим, да видим да се и друге телевизијске куће угледају на РТС и да овакве акције сличне, где су СМС гласови публике, буду усмерене ка некој здравственој институцији, хуманитарној институцији, апсолутно је небитно, али свакако ка угроженима. Још не знамо наравно који је то новац у питању, док се не обраде сви подаци, међутим, шта год да буде било, нама ће то значити много више него што можете да замислите“, каже Бан.

Напомиње да је Институт за мајку и дете највећа педијатријска здравствена установа у Србији, али и у региону, те да ту на лечење долазе деца са свих страна. То је, истиче, једна од главних установа за дечију хематоонкологију и једини национални педијатријски центар за трансплантацију коштане сржи.

“Наша родитељска кућа заправо је болнички објекат. Ту бораве искључиво деца која су имала трансплантацију коштане сржи… Ми се чак и нашалимо да се то код нас зове сигурна кућа, јер је то заиста једно сигурно, безбедно место за децу у смислу хигијене, у смислу изолације, будући да је тој деци имунитет нула“, каже Бан.

Говорећи о условима лечења, Ирина Бан каже да су они сада неупоредиво бољи него пре 30 година када се њен син лечио, да су здравствени радници едукованији, а дијагностика унапређена. Међутим, напомиње да никад није довољно.

Апел држави да инвестира и у ову децу

Указује на то да је успешност лечења рака код деце неупоредиво успешнија него код одраслих и да је потребно обезбедити им адекватан квалитет живота током и након лечења.

“Проценти деце која се лече и излече од рака су огромни, преко 80 одсто у Европи, чак и преко 90 одсто њих се излечи. Значи, то постају потпуно продуктивни људи. Ми смо сви јако емотивни када причамо о деци. Али када се говори о приоритетима, када је у питању финансирање, деца нису на првом месту. Апсолутно. И нису приоритет. И сматрам да заиста држава, свака држава, ако жели да инвестира у своју будућност, треба да инвестира и у ову децу“, порчује Ирина Бан.

Додаје да је посебно тешко родитељима који нису из Београда, а у току лечења треба да буду са својом децом. Као изузетно важну ставку у борби са болешћу истиче психолошку подршку која би, напомиње, требало да буде боље организована у самој болници.

“Неког родитеља ће можда охрабрити статистика. Мене није охрабривала статистика. Никакви бројеви ме нису охрабривали. Знате, сви смо ми различити. Али стручна психолошка подршка може да процени чак и у првим моментима састав родитеља – како функционишу, на који начин им прићи и на који начин им помоћи да кад падну, а падамо сви, да се баш не поломе“, истиче Ирина Бан.