Трагичан случај Марице Михајловић потресао и јавност и лекаре – може ли се данас безбрижно ући у порођајну салу

Припадници Министарства унутрашњих послова у Сремској Митровици ухапсили су М. М. (1979), лекара Опште болнице у Сремској Митровици, због сумње да је извршио кривично дело - тешко дело против здравља људи.

У Општој болници у Сремској Митровици спроведен је унутрашњи стручни надзор, а о свему је обавештена и здравствена инспекција.

Гостујући у емисији Четвртком у 9 министарка здравља проф. др Даница Грујичић рекла је да је о Маричином случају сазнала преко друштвених мрежа и медија. Истакла је да je о тoм случају требало одмах обавестити директора клинике, па и министра здравља, покрајинског секретара.

Ипак, указује и да се компликације могу догодити приликом било које интервенције.

"Гледала сам налаз колеге унутрашње стручне контоле, држали су се протокола да ли је све урађено на време. Није на мени да тумачим да ли је урадио све што треба. Послала сам здравствену инспекцију и замолила комисију да види да ли треба спољашни стручни надзор. Долазе људи који могу објективно да сагледају околности", рекла је министарка и позвала јавност на стрпљење док не стигне прави обдукциони налаз.

Истиче и да су бабице махом потврдиле изјаве Марице Михајловић, али да суд треба да дају они који нису учествовали у том случају на основу налаза и изјава оних који су били укључени у пријем труднице, лечење и порођај.

"Сваки случај је засебан, неко има мањи, неко већи праг за бол. Жене су доскора редовно умирале на порођају, док се није довољан број гинеколога - акушера едукавао да води порођај", рекла је Грујичићева.

Друштвене мреже, сматра, представљају извор одличних информација и научних чланака за лекаре, али се тамо појављује и, како каже, "маса фрустрација" где се могу писати оптужбе против свакога.

Бранкица Јанковић: Ко зна колико је случајева који нису изашли у јавност

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић рекла је да ју је случај Марице Михајловић, као и приче које су уследиле, дубоко потресао и поручила да свакоме ко прође овакву трагедију треба пуна подршка и разумевање.

Истиче и да су медији највећи савезник институција у стварању бољег друштва и стварању бољих, праведнијих и хуманијих услова за порођај. 

"Наш Устав и закони гарантују највиши степен и стандарде здравствене заштите, а ми то у пракси очигледно нисмо достигли", рекла је Јанковићева.

Наводи да, иако је добро што се сазнало за случај Марице Михајловић, обраћање на друштвеним мрежама и контактирање медија не сме да буде начин за решавање проблема, већ да је требало институције саме да реагују.

"Ако се десила смрт бебе зар неко треба да каже руководству да покрене шта је до њихове моћи, а не да чекамо да нас на то опомену медији, већ системски сваки проблем да се реши. Ко зна колико је случајева који нису стигли до медија, зар њих треба да гурнемо под тепих", упитала је Јанковићева.

Указује и на проблем жена у малим срединама, у којима постоји један до два гинеколога, те се оне плаше да пријаве јер ће им можда у будућности бити потребни ти лекари, или њиховим сестрама, пријатељицама.

Највећа ноћна мора за гинекологе-акушере

Проф. др Оливера Контић Вучинић, председница Гинеколошко-акушерске секције Српског лекарског друштва, рекла је у емисији Четвртком у 9 да је поред смрт породиље, смрт бебе током порођаја најгора ноћна мора сваког акушера.

"Ако ико мисли да човек може да остане исти после тако нечега, да је једноставно преживети нама као професионалцима, грдно се вара. Комплетна струка је апсолутно уздрмана овом причом и причама других породиља", рекла је др Контић Вучинић.

Истиче да је одлука о томе да ли ће се радити царски рез на лекару, а не на пацијенту. Наводи и пример труднице која је у суботу дошла у једно породилиште тврдећи да има болове. Примљена је у породилиште, урађен је ЦТГ преглед и нису примећене контракције.

"На крају је рекла дежурном лекару: ако ја кажем да треба царски рез, ви га морате урадити. Престрављена сам идејом да то може бити резултат личних трагедија жена, али и наших професионалних", рекла је др Контић Вучинић.

Каже и да у Секцији нису седели скрштених руку од када је, пре две године, почело интензивно да се прича о акушерском насиљу.

"Највећи конгрес смо посветили тој теми, на следећем смо имали озбиљну сесију о проблему комуникације са трудницом и њеном породицом, одзив јавности је био обесхрабрујући. Ми стварно нисмо седели и чекали", рекла је председница Гинеколошко-акушерске секције Српског лекарског друштва.

Поручује да свака грешка и бахатост мора да има име и презиме, али и да жртва, такође, мора да има име и презиме, То је једини начин да идемо напред, поручила је др Контић Вучинић.

Имају ли труднице психолошку подршку

Др Маја Милосављевић, психијатар у Институту за ментално здравље Србије, каже да је данас, са медијским бомбардовањем тешко мирно доћи на порођај.

"Проблем ће увек постојати у сваком послу, али зна се коме се обратиш када имаш муку", рекла је Милосављевићева наводећи за пример заштитника права пацијената.

Др Милосављевић је докторирала на теми порођајне трауме и истиче да је Србија једна од првих земаља у Европи која је почела тиме да се бави још 2008. године.

При Институту за ментално здравље жене могу добити психолошку помоћ, а за то је потребан упут лекара опште праксе, а преглед се моће и платити. Листа заказивања нема.

Истиче да на то да ли ће за жене порођај бити трауматски утиче каква су њена очекивања, надања, историја њених психијатријских болести, гинеколошка искуства и то каква је личност. 

Новинарка РТС-а поделила своје болно искуство са третманом током порођаја

Новинарка Интернет портала РТС-а Тијана Радоњић је имала три порођаја. Из првог и трећег има сина и ћерку. Други порођај није имао срећан крај.

У породилишту су утврдили да нема срчане радње код бебе и послали су је у одвојену салу у којој је била сама и није могла да дозове никога од особља. Каже да је питала докторку да ли може да је породи царским резом како би се њена агонија завршила, а добила је одговор: "Какав царски рез на мртву бебу, то се тако не ради, јесте ли нормални".

Следећи бахати коментар добила је од анестезиолога који је рекао да "су жене много обазривије када бирају фризера или ауто-механичара", а да за гинеколога бирају ко први наиђе.

"Кад је требало да ми да анестезију, питао ме чиме са бавим, ја сам рекла да сам новинарка Сајта РТС-а што је код њега изазвало бес, рекао је да смо сви ми новинари, тужиоци и судије шљам друштва, комрумпирани и да не би требало да постојимо", испричала је Тијана Радоњић.

У самом тренутку порођаја скупило се више медицинских радника и беба замало није бабици испала из руку. Чуо се смех.

Данас, шест година касније, Тијана жели да верује да је тај смех био зато што су мислили да је живорођенче.

"Тај осећај када се излази из болнице, празнина коју жена осети када излази без бебе је толика да није потребно да додатно одјекују те реченице које сам ја чула у порођајној сали", рекла је Тијана.

Она је све своје трудноће водила код гинеколога у дому здравља. У случају друге трудноће гинеколог је пре имао улогу "скретничара", него гинеколога који пажљиво прати трудноћу и обавља преглед и ултразвук када је неопходно. Тијанин утисак је да се појединим гинеколозима подразумева да ће трудница паралелно приватно да води трудноћу.

Апелује на труднице и породиље да не дају коверте лекарима како би обезбедиле себи достојанствен порођај, јер то је нешто на шта свака жена има право.

Због свог искуства, Тијана је дала предлог да се женама по трауматичном искуству као што је било њено, одмах омогући психолошка подршка.

"Ко нема емпатије не треба да се бави медицином"

Министарка Грујичић је рекла да недостатак кућног васпитања не може надокнадити факултет, као и да онај ко нема емпатију према људском бићу не треба да се бави медицином. 

"Можемо направити инструкције, а да ли ће их се придржавати, не верујем ако немају емпатије", рекла је Грујичићева.

Тврди да нису тачне приче да се лекари међусобно штите и да постоје механизми како да се реагује. Апелује на труднице да се не плаше јер 99 одсто порођаја прође како треба.

И др Контић Вучинић указује да порођај не сме да буде трауматично искуство и да треба да постоји достојанствена комуникација између медицинског особља и пацијената. За то материјална средства нису потребна.

"На држави је да обезбеди метод безбедног пријављивања оваквих случајева, чак и то може лако – можемо студенте као волонтере да ангажујемо на телефонским линијама, да убедимо жене да ће бити поштовано то што пријаве, али мора именом и презименом", поновила је др Контић Вучинић.

Указује да треба да се врате школице родитељства при домовима здравља, како би се труднице едуковале. Сви смо на истом здатаку, поручила је др Контић Вучинић.

Са Марицом Михајловић у четвртак је разговарао и председник Србије Александар Вучић. Он је поручио да њено дете не можемо да вратимо, али да можемо да променимо шта ће се догађати у будућности.

"И зато се надам да ће ова ваша исповест, све што сте рекли, све на шта сте нас упозорили, бити сигнал људима који раде, са мајкама, са децом", поручио је Вучић.