Како можете вратити продавцу хаљину, ако вам се не свиђа

Прошле године било је више од 19.000 приговора на купљену робу и услуге у Србији, највише 3.000 на  обућу, више од 1.600 на белу технику, водоснабдевање, скоро 1.000. Следе приговори на кућне апарате, намештај, обједињене комуналне услуге и на одећу.

Грађани су се још жалили и на неисправне мобилне телефоне, испоруку струје, услуге преноса телевизијског сигнала, мобилну телефонију, неисправне телевизоре и рачунаре и ИТ опрему.

Младен Алфировић каже да се за последњих десет година ништа није променило и да грађани и даље највише рекламирају одећу и обућу, затим техничку робу и комуналне услуге.

Када и како вратити хаљину, ако вам се не свиђа

Да ли би и ми као и грађани Немачке могли, на пример, да одемо у радњу и вратимо хаљину уз рачун иако смо је носили, или патике након што су пукле, а није прошло ни месец дана од куповине?

Алфировић истиче да не може баш тако да се тумачи закон. То би могло да се уради у случају да је та хаљина купљена онлине,  да се у року од 14 дана предомислите и да је вратите.

"Ако је купљена на лицу места, то је питање конкуренције. Ту праксу да можете нешто да носите чак и 30 дана или неки дужи рок, су нам донели неки велики трговачки ланци и корпорације које доносе потпуно другачију пословну културу и етику у односу на неке домаће трговине. Тако да они нуде често већи обим права у односу на закон. Па и да ви, ако вам се нешто не допада, слободно то вратите", објашњава правни стручњак.

Међутим, ако пукну патике или хаљина, а да није прошло ни седам дана од куповине, онда је то класична ситуација, та роба је несаобразна, нема својства за редовну употребу.

У том случају, истиче, потрошач улаже рекламацију у складу са законом и у зависности од тога да ли је то у првих шест месеци или неки дужи рок има и одређена права. Прво да то замени за ново или да тражи повраћај новца који му највише одговара као потрошачу.

Како спроводити закон на најбољи начин

Указује да је Закон о заштити потрошача у поређењу за законима из неке државе чланице Европске уније, практично идентичан, али да се у пракси све то прилично мења.

"Имамо ситуацију да је некима дозвољено да на дневном нивоу по неколико пута крше закон, а да не сносе санкције за те своје поступке и онда, нажалост, потрошачи у неким ситуацијама изузетно тешко могу остварити своје права", упозорава Алфировић.

Сматра да тржишна инспекција мора озбиљније да се укључује у тржишни надзор и да несавесне трговце санкционише, а посебно да на лицу места користи прекршајни налог, моћно правно средство новог закона. 

Први корак је да потрошач уложи рекламацију. Међутим уколико потрошач сматра да је оштећен и ако није задовољан одговором трговца на рекламацију, може да користи вансудско решавање спорова. 

"Подносите пријаву Министарству, опишете шта је суштина вашег проблема и Министарство вам додељује тзв. тело за вансудско решавање спорова. То је један експерт, правни стручњак, чија је улога да помогне једној и другој страни да нађу заједнички интерес и да се избегне онај последњи корак који све кошта. То је суд, наравно", саветује правни стручњак.

Почео упис у регистар "Не зови"

Већ годинама трговци позивају најчешће пензионере. Нуде им поклоне, ако присуствују бесплатној вечери или презентацији где се продају скупи производи. После спретних говора продаваца од својих малих примања, старији грађани годинама отплаћују производе које вероватно никада не би купили.

Коначно, од 5. јануара ове године почео је упис у регистар "Не зови". Да би избегли нежељене позиве, грађани треба да се јаве свом оператеру фиксне и мобилне телефоније. Тај упис може се вршити и путем сајта, дакле путем апликације на сајту оператора.

Може се вршити у пословници оператора тако што се електронски уносе подаци. А уколико то технички није изводљиво, онда је могуће и да се испуни папирна форма. У регистар се уписује само број телефона и датум уписа у регистар.

Други подаци, као што су и матични број грађана, односно слични његови лични подаци, нису јавно доступни, односно не приказују се јавно.

Прописана казна за оне који ипак позову број уписан у регистар јесте 50.000 динара.