Ристић: Стварање Републике Српске била је изнуђена, али неопходна и мудра одлука
Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић каже за РТС, поводом прославе 32 године постојања Републике Српске, да је стварање РС један од најважнијих догађаја савремене српске историје и да је то била изнуђена, али неопходна и мудра одлука. Ристић оцењује да је Хашки трибунал донео селективну правду и тиме "долио уље на ватру". Сматра да је паралелизам који део међународне заједнице покушава да успостави између КиМ и РС неутемељен у стварности.
Историчар Дејан Ристић је у Јутарњем програму изјавио да је Дан Српске за све Србе, без обзира да ли су са једне или друге стране Дрине, један од најзначајнијих догађаја савремене националне историје.
Реч је о догађају који представља почетак политичке, идентитетске, културолошке и сваке друге борбе српског народа за своју самостојност и право да постоји на тим историјским подручјима данашње Босне и Херцеговине, објашњава директор Музеја жртава геноцида.
Ристић објашњава да је реч о догађају који се мора ставити у шири историјски контекст 20. века.
"Пре свега мислим на геноцид који је почињен над Србима, на целокупној територији Независне Државе Хрватске, на период социјалистичке Југославије и на читав низ историјских процеса у другој половини 20. века. Ти догађаји, нажалост, водили су распаду Југославије, али и да српски народ, управо поучен тим трагичним искуствима из претходних деценија, овај пут буде спремнији да се одбрани, да уочи опасност која следи и да створи један политички ентитет, државотворни ентитет који може да гарантује безбедност", наводи Ристић.
"Стварање РС – изнуђена, али неопходна и мудра одлука"
Ристић види будућност Републике Српске просперитетну и напредну. "Српска је простор који треба да се развија, не само у политичком и привредном, већ и у културном, идентитетском пољу. Република Српска је део нашег етничког простора већ читав низ векова и простор који, на неки начин, сви заједно треба да имамо у свом поимању српског етничког простора. Не говорим о државним границама, о променама државних граница – говорим о идентитетском простору", напомиње Ристић.
"Схватимо да је Дрина на неки начин кичма српског етничког простора, географски посматрано, културолошки, идентитетски, верски, на који год желите начин." каже Ристић и додаје да је Дрина природна спојница левог и десног "плућног крила" српског етничког простора.
Српски посланици прогласили су 9. јануара 1992. године Републику Српску као одговор на тадашњу намеру муслимана (сада Бошњака) и Хрвата да се издвоје из састава Социјалистичке федеративне републике Југославије.
"Није се могло очекивати да ће Срби, који су преживели геноцид и њихова деца мирно гледати на повампирење одређених идеологија и тежњи да се опет обрачунава са српским етничким корпусом, са православном вером на тим истим просторима где је тај обрачун од 1941. до 1945. попримио све елементе геноцида", каже Ристић и оцењује да је одлука о стварању Републике Српске била изнуђена, али неопходна и мудра одлука.
"Селективна правда Хашког суда долила уље на ватру"
Ристић се осврнуо на суђења пред Хашким трибуналом и оценио да је тај суд донео селективну правду и тиме "долио уље на ватру".
"Нажалост, уместо да донесе правду, донео је селективну правду на ове просторе и долио додатно уље на ватру својим селективним приступом у односу на трагична дешавања која су се дешавала током ратова за Југославију", сматра Ристић.
Подсећа да су случајеви Насера Орића и Анта Готовине примери селективне правде Хашког трибунала, где се очигледно ради о ноторним ратним злочинцима.
"Слективна правда представља ново зрно потенцијалног насиља које је засејано у ове просторе. Под изговором, ми смо дошли да вам поделимо правду, зато што ви то не можете да урадите, а онда је та правда била строго политички мотивисана и имала циљ", објашњава историчар.
"Неутемељен паралелизам између РС и КиМ"
Ристић је сигуран да су дешавања на Косову и Метохији отежавајућа околност када се говори о Републици Српској.
"Ту се види да део међународне заједнице, посебно западне, покушава да успостави некакав паралелизам, неутемељен у стварности, између Косова и Метохије и Републике Српске", објашњава Ристић и додаје да се јавља питање Заједнице српских општина, које је врло деликатно.
Коментари