Више од 6.000 расељених покушава да реши проблем одузете имовине кроз пројекат бесплатне правне помоћи
Више од две деценије расељени са Косова и Метохије, сусрећу се са одлукама тзв. косовских власти о незаконитом одузимању како приватне, тако и имовине Српске православне цркве. А више од шест хиљада расељених покушава да реши свој проблем одузете имовине кроз пројекат "Пружања бесплатне правне помоћи".
Породица Љубинка Јовановића из Урошевца две деценије покушава да поврати своју кућу, у међувремену запаљену, па срушену, а плац им је, како каже, на превару одузет. Затражио је бесплатну правну помоћ и чека одлуку суда.
“То лице их је држало у заблуди да ће да прода имовину све док једног дана нису сазнали да је пуномоћник на свог сина пренео њихову имовину. Истог дана су оверили пуномоћје, оверили уговор и тај уговор је предат у службу катастра у Урошевцу на спровођење", каже Жарко Гајић, правник на случају Љубинка Јовановића.
Случај породице Јовановић један је од 6.000 покренутих предмета којима се захтева повратак имовине. Предност бесплатне правне помоћи је и то што их адвокати заступају и пред судовима у Приштини. Кажу да се на правду дуго чека, због спорости тамошњих судова.
"Тренутно смо вратили само у овом пројекту преко 2.700 000 вредности имовине, а око три милиона имовине је у поступку пред судовима и осталим органима и ми очекујемо повраћај. Тренутно имамо преко 5.000 Отворених случајева, онда можете да замислите колики је то износ и колики је то број људи, колико је породица који чекају нашу помоћ", каже Радош Дабетић, вођа пројектног Тима
Процес отежава кажу, и то што до неопходне документације - долазе споро и тешко.
“Осамдесет посто корисника су интерно расељена лица, повратници према Споразуму о реадмисији и људи на које је утицао сукоб на Косову и Метохији. Рад на овом пројекту није завршен, јер постоје људи који и даље чекају да им се обезбеди правда”, каже Емануел Жиофре, шеф Делегације Европске уније у Србији.
Питање имовине подразумева неприкосновено људско право и када иза таквог једног пројекта стоји Европска унија, онда се у Приштини не понашају онако бахато како се генерално понашају према Србима, рекао је Петар Петковић, директор Канцеларије за КиМ.
Пројекат се наставља од 1. јануара, а до сада је Европска унија у њега уложила готово пет милиона евра.
Коментари