Ваведење Пресвете Богородице – шта се слави на овај празник и зашто се данас не сече ножем

Српска православна црква слави Ваведење Пресвете Богородице, један од највећих празника посвећених Богомајци. Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји и постала прва заветована девица у историји хришћанства.

Ваведењем пресвете Богородице, празником који слави сав хришћански свет, започето је искупљење људског рода.

Ваведење, или како га још зову Света Пречиста или Женска Богородица обележено је црвеним словима у православном календару. Спада у дванаест највећих хришћанских празника.

Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.

По обећању да ће дете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.

На овај дан Девица се заветовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. Богородица је у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.

После смрти родитеља, Деву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.

Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских родова. Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог века, писани трагови потичу из 8. века.

Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.

Народна веровања и обичаји

Богородица се сматра заштитницом жена и породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена.

У таковским селима био је обичај да се после службе у цркви, свечано одевене и окићене цвећем, окупе све младе које су се те јесени удале. У неким селима жене које немају децу, одлазе у манастире и цркве, где се моле како би добиле пород.

Овај дан такође носи веровање да се не би требало користити оштри предмети попут ножева, маказа или сечива како би се зверима "затвориле чељусти" током предстојеће зиме.

Традиционално, домаћице праве обилне трпезе у част овог празника. Посебна пажња се посвећује храни, верујући да ће она донети плодност и благостање у дом.

Такође, верује се да се на Ваведење не смеју конзумирати јела која се секу ножем, како би се избегло призивање несреће.

И сточари је славе како би им заштитила стоку од звери.

Понегде, верује се, лепо време на Ваведење најављује добру летину.

Старији кажу да ако на Ваведење пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна. Ако буде хладно и са снегом, следећа година била би блага и топла.

На овај дан пост је обавезан јер Ваведење пада у време великог Божићног поста.