У Гинисовој књизи рекорда скоро 20 објеката српских грађевинских инжењера

С просечном оценом 9.65, Жељко Маринковић је студент генерације. Урадио је и најбољи дипломски рад који говори о технологији и организацији грађења једног индустријског објекта.

"У самој суштини тог рада јесте прорачун потребних ресурса, потребног трајања, и саме финансијске реализације пројекта. Тренутно сам на мастер студијама, и радим као демонстратор на факултету, неки од планова су ми можда да останем и као асистент уколико будем примљен и такође сам се одважио да мало радим и у привреди, чисто ради скупљања искуства за рад на факултету", наводи Жељко Маринковић, струдент мастер студија, одсек МТИ.

Истраживати, образовати и градити - три су основне функције факултета од оснивања до данас, кажу професори.

"Бројни су капитални објекти који су пројектовали и изградили наши инжењери, потекли на Грађевинском факултету у Београду. Одавде кад кренете зграда Грађевинског факултета, Универзитетска библиотека, Народна скупштина, Београђанка, Хала 1 Београдског сајам коју је пројкетовао Жежељ, Хала 2 и 3 академик Милан Крстић, грађевински инжењери, Палата Београд и тако даље", истиче проф. Владан Кузмановић, декан Грађевинског факултета Универзитета у Београду.

Ректор Универзитета у Београду проф. Владан Ђокић наглашава да факултет у последње време привлачи све више и више студената захваљујући новим иновативним студијским програмима на сва три нивоа наставе.

"Изузетно је запажен у погледу научноистраживачког рада, у погледу издавачке делатности", истиче ректор.

Миланковићеве теорије и Хајдинови мостови

Међу најпознатијим грађевинским инжењерима, су, подсећају, Милутин Миланковић и Никола Хајдин.

"Уз Миланковића иду теорија кривих притисака, која му је као првом од свих Срба донела титулу доктора техничких наука. Математичка теорија топлотних појава, срж његовог Канона осунчавања земље која му је донела светску славу. Теорија кретања земљиних полова, реформа Јулијанског календара. Уз Хајдина, иду сећања проистекла из личног познанства, сусрети у САНУ, наравно и његови мостови", указује академик Зоран Кнежевић, председник САНУ.

Зато им је најважније, кажу, да задрже изврсност у науци, истраживању и стручној делатности, да буду и даље поуздан ослонац грађевинским компанијама. Тренутно имају 15 великих домаћих и међународних истраживачких пројеката.