Птичји грип стигао у Србију, шта ако вам ждрал слети у двориште
Нови талас авијарне инфлуенце, познатије као птичји грип, стигао је и у Србију, а овог пута су најугроженији ждралови. Жариште је у Мађарској, где је до сада избројано око 10.000 угинулих ждралова. Код нас се птичји грип појавио на местима које ове птице користе за одмор током лета ка југу. Постоји велика опасност да се вирус пренесе на домаћу живину.
Препорука грађанима је да не улазе у заштићено подручје Специјалног резервата Слано Копово код Новог Бечеја, јер су до сада чувари природе овде пронашли више од 70 угинулих ждралова, чији су остаци уклоњени на прописан начин.
"Захваљујући помоћи и саме општинске управе која је ангажовала Зоохигијену, птице су нешкодљиво уклоњене. Значи ископана је рупа, птице су одложене, прекривене кречом", каже Дарко Лазаревић, биолог у Резервату природе "Слано Копово".
Потврда да је реч о птичјем грипу стигла је након анализе узорака ткива угинулих ждралова на Научном институту за ветеринарство из Новог Сада. Вирус је и ове године стигао раније.
"Тај вирус је углавном присутан у неким хладнијим периодима године, зими, и углавном је погађао патке, лабудове. Међутим, у последње две-три године вирус је практично ушао у популације скоро свих дивљих птица и оставља катастрофалне последице", рекао је Милан Ружић из Друштва за проучавање птица Србије.
Стручњаци апелују на грађане да обавесте надлежне уколико им изненада ждрал слети у двориште или их виде у насељима да немају жељу да полете. То је обично први знак да су заражени.
"Три-четири дана стоје изнемогле и не могу да једу. Изгубе концентрацију кретања. Једноставно после угину. Нема спаса за њих, ако се заразе вирусом Х5Н1. У Сенти смо задњих неколико дана нашли три ждрала у сред града, у баштама, и тамо су угинули. Постоји велика опасност да се вирус пренесе на домаћу живину“, наводи биолог-орнитолог Јожеф Гергељ.
До сада је на локалитетима уз Тису, у Капетанском риту, околини Чоке, Сланом Копову, Русанди пронађено око 500 угинулих ждралова. У оваквим ситуацијама угрожени су и одгајивачи домаће живине, који треба да подигну мере опреза и заштите своја јата.
Коментари