Најмање 27 жена убијено од почетка године – зашто жртве немају поверење у институције
Од почетка 2023. године најмање 27 жена убио је партнер, отац или брат. Највећи број фемицида дешава се на месту које би требало да буде најбезбедније – у дому. Кампања против родно заснованог насиља "16 дана активизма“ ће до 10. децембра различитим активностима указивати на ову алармантну ситуацију. Вања Мацановић из Аутономног женског центра каже да постоји неповерење у институције и да би фокус требало да буде не заштити жртве. Бојана Отовић Пјановић из МУП-а поручује да жртве не би требало да се осврћу на погрешне примере рада институција у пракси, већ да по сваку цену пријаве насиље.
Вања Мацановић каже да се Аутономном женском центру (АЖЦ) често обрате жене које у институцијама нису наишле на адекватан одговор.
"Када пријавите насиље, а добијете повратну информацију у којој вам кажу да нисте жртва насиља, и да вам треба доста доказа, то обесхрабрује жене да пријаве насиље. Забрињава да, од укупног броја жена које су страдале, само је у четири случаја и раније било пријављено насиље, а када се после читају новински чланци, онда се види да су сви у околини знали за насиље", истиче Мацановић.
Бојана Отовић Пјановић истиче да је Министарство унутрашњих послова (МУП) отворено за сарадњу, критике и сугестије и да верује да постоје изоловани случајеви полицијских службеника који неће адекватно препознати да жена заиста јесте жртва и да јој је потребна помоћ и подршка.
"Сигурно је да имамо нулту толеранцију за сваког појединца који буде занемарио случај и не буде предузео адекватне мере и радње. И нама је забрињавајућ број непријављених случајева насиља и то колико уопште као грађани ћутимо на насиље које се дешава у нашем окружењу", каже Отовић Пјановић.
Мацановић сматра да пријављивање насиља у породици зависи од тога ком ће се професионалном службенику жртва обратити.
"Постоје одлични полицијски службеници, али постоје и пропусти у раду тужилаштва или суда", каже Мацановић.
Обостране мере заштите
Мацановић наводи да се током 2022. године удвостручио број случајева увођења обостраних хитних мера и да судови и центри за социјални рад чешће изричу мере заштите жртвама насиље на начин према ком су жене фактички доведене у већи ризик од оног у ком су биле пре него што траже мере заштите.
"Када неко жени треба да саветује да одлучно уђе у поступак, да тражи заштиту за себе, а на крају она заврши као да је на исти начин она вршила насиље према ономе кога је пријавила да врши насиље према њој, онда сте потпуно разочарани у систем. И потпуно ми је јасно зашто жене губе поверење", истиче Мацановић.
Отовић Пјановић каже да је закључак да жене и грађани нису довољно информисани о институцијама које су жртвама насиља на располагању. Истиче да јр, као особа која је радила на терену, некада доведена у ситуацију да се изрекну обостране хитне мере.
"Ја бих ову прилику искористила да подржим све жене да пријављују насиље, али и све грађане. И да не гледају кроз погрешне примере у пракси", наводи Отовић Пјановић.
Отовић Пјановић наводи да ће МУП и даље спроводити и контролисати хитне мере, али да оне ништа неће значити уколико потенцијални учинилац није стабилан и свестан значаја дела које је урадио.
Мацановић истиче да АЖЦ није против рада са учиниоцима насиља али да је чињеница да не постоје услуге за жртве насиља.
"Стално причамо како треба радити с насилницима, а фактички немате ништа што нудите жртви у смислу помоћи и подршке. Када сте жртве насиља, вама је потребна озбиљна помоћ и подршка. Излазак из насиља подразумева улазак у судски поступк који траје и по десет година", каже Мацановић и наводи да друштво није ставило акценат на пружање помоћи жртви.
Отовић Пјановић каже да је изрицање хитних мера могућем учиниоцу, уз процену здравственог и менталног статуса, сигурно добар пут за заштиту жртве насиља.
Психичко насиље
Једна од три жене претрпи физичко насиље, а свака друга и психичко. Предузетница и инфлуенсерка Јелена Цветковић је у другом браку претрпела психичко злостављање а у изјави за РТС каже да је најтеже било препознати само насиље.
"Психолошко насиље је изузетно тешко доказиво и потребне су некада и године како би жртва схватила да се налази у замци манипулатора. Жртва психичког насиља живи, дословно, рингишпил емоција, свакодневно. Од превелике љубави и пажње до најгорих могућих увреда и понижења. Када говоримо о насиљу, не сме постојати било каква врста градације да ли је нешто више или мање опасно. Све је подједнако опасно", закључује Цветковић.
Отовић Пјановић каже да је полицији могуће пријавити и психичко насиље, као и да је било случејва, али да је даљи поступак доказивања, у смислу вештачења, на тужилаштву.
"Тешко је доказиво, али постоје механизми и постоје начини. Велики број хитних мера изречен је на основу психичког насиља. Као неко ко је радио на терену непосредно након извршеног насиља сам могла да приметим колико је психичко насиље видљиво на телу, у погледу, у покретима, гестикулацијама", каже Отовић Пјановић.
Мацановић наводи, када је реч о психичком злостављању, да је заблуда да они који чине психичко насиље нису опасни насилници.
"Није спорно да се за психичко насиље изрече хитна мера. Довољно је да на тој листи ризика само буде штиклирано страх жртве и да буде изречена хитна мера. Али, питање је шта се даље дешава и да ли су остали ризици добро процењени. Зато што људи не схватају да неко ко је озбиљно психички насилан, оно што зовемо контролор, да тај убија", истиче Мацановић.
Фокус у будућности
Кампања против родно заснованог насиља "16 дана активизма“ траје до 10. децембра, а Мацановић истиче да би фокус требало да буде на томе на који начин се приступа проблему да се држава бави темом.
"Испитала бих како смо дошли до тога да ми окривљамо жртву за то што се бранила на било који начин или зато што је предузимала нешто како би себе заштитила и онда кажемо да је она на исти начин насилила као они које чине насиље. То је за мене поражавајуће", закључује Вања Мацановић из АЖЦ-а.
Бојана Отовић Пјановић из МУП-а наглашава да би жене, као и сви други грађани, требало да верују институцијама. Наводи, такође, да насиље није приватна ствар и да га треба пријавити, а да у случају неразумевања институција о томе треба обавестити владина тела.
Коментари