Значај демографије за привреду – за неколико година тржиште рада без адекватних кадрова

Изгледа да је тек са мањком радне снаге постало јасно колики је значај демографије за привреду једне земље. Проблем је што ће се у Србији 2040. године трошкови здравственог осигурања повећати за око један одсто годишње, а буџет за пензије са садашњих 10 на 12 одсто БДП-а.

Уколико би проценат радно активног становништва остао на 72 одсто и без радне снаге из иностранства, већ 2028. године број запослених би могао да се изједначи са бројем активног становништва, тј. на бироу не би било ни једног јединог незапосленог. Реалан сценарио, јер се процењује да ће у том периоду близу 200.000 радника отићи у пензију, а да ће се отворити нових 136.000 радних места.

"Наша је процена да ће до 2040. године трошкови социјалног осигурања само по основу старења порасти за око 3,6 посто БДП-а. На тржишту рада ће већ за неколико година доћи до веома озбиљних проблема везано за немогућност привреде да пронађе адекватне кадрове", наводи Михаило Гајић из "Либека".

Северна Македонија, становништво све малобројније и старије

Северна Македонија суочена је истим изазовима. Становништво је све малобројније и све старије. Према последњем попису, број становника је са више од два милиона смањен за скоро 300.000.

"Ми немамо тренутно популационе политике. Ми смо имали дечије додатке, веома сличне овим додацима који данас постоје у Србији, до пре пар година, они су дали одређене, али јако слабе резултате. Тренутна влада је донекле из добрих разлога фокусирана на социјалне трансфере пошто су они исто били смањивани у прошлости, али је мало ова демографска перспектива нестала из фокуса", објашњава Кристијан Фидановски, докторант социјалних и демографских политика на Оксфорду.

У БиХ не постоји популациона политика

У Босни и Херцеговини стопа фертилитета је 1,2 одсто и даље опада. Упркос томе, ни у Федерацији, ни на ентитетским нивоима не постоји популациона политика и политика пронаталитета.

"Проблем је врло комплексан и наш проблем, оно што бих ја волела још додатно да нагласим, јесте проблем депопулације и не може бити проматран изолирано од проблема емиграције", истиче Др Сабина Силајџић, професорка на Економском факултету Универзитета у Сарајеву.

Према једној анкети о радној снази, више од 200.000 испитаника у Србији се изјаснило да раде краће од пуног радног времена и да би желели да раде дуже. Са њима и онима који у овом тренутку не траже активно посао, стопа на тржишту рада би до 2031. године могла да достигне 80 одсто радно активног становништва.