Грађевинска дозвола се не може добити без бриге о отпаду - како треба одлагати шут
Влада је усвојила Уредбу којом се, први пут, прописује начин управљања грађевинским отпадом. Циљ је спречавање настанка дивљих депонија и стварање могућности да се отпад користи у грађевинарству. План је да се до 2030. рециклира 40 одсто грађевинског отпада.
Шљунак, дотрајала дрвена грађа, асфалт - уместо на дивљој депонији, у погону за обраду постају нови материјал у грађевинарству.
Новом уредбом, пре почетка градње, инвеститор ће морати да утврди колико и која врста отпада ће настати, као и начин поступања са тим отпадом – будући да је то услов за добијање грађевинске дозволе.
“На почетку самог процеса, правилно збрињавање и план збрињавања овог отпада је услов за добијање грађевинске дозволе. На крају читавог процеса, потребно је, да бисте добили употребну дозволу, доставити доказ да је овај отпад збринут у складу са законом, односно са самим планом о управљању грађевинским отпадом“, објашњава Тања Калуђеровић из Министарства заштите животне средине.
Грађевинску књигу и план о збрињавању не морају да имају физичка лица која адаптирају стан или пословни простор - величине до 200 квадратних метара. Али су дужни да отпад пријаве комуналним службама и правилно складиште.
"Оно што смо увели као новину јесте да ће и физичка лица након тих радова на њиховим стамбеним јединицама имати могућност да свој отпад оставе на места за које је то предвидела јединица локалне самоуправе и то је одређено да буде до једне тоне без икакве накнаде“, каже Тања Калуђеровић.
Професор Александар Јововић са Машинског факултета сматра да примена ове новине неће бити једноставна, нарочито код становништва.
“То ће довести до тога да ће неки радити мало тајније, пошто ће се вероватно и цене променити на тржишту, када почну фирме више да улазе, јер сада већ фирма која вам ради реконструкцију стана, а да то није само основно кречење, мораће тај отпад да пријави, а то ће нешто коштати, то ће коштати и вас као инвеститора. Верујем да ће бити потребно неко време да се та ствар уреди“, истиче професор Јововић.
Уштеде и бенефити
Циљ уредбе је да отпад од грађења и рушења не заврши на депонији већ да се рециклира.
"Подаци земаља које имају висок проценат рециклаже, показују да су уштеде на нивоу 25 одсто, иако то треба схватити веома условно, али постоји и нематеријални бенефит кроз заштиту животне средине, кроз смањење површина које су под депонијом и развијање пракси које стимулишу поштовање принципа одрживог развоја“, наводи проф. Иван Игњатовић са Грађевинског факултета.
Решење, истиче професор Игњатовић, не треба тражити у повећању површина под депонијама, већ у поступцима који предвиђају поновно коришћење и рециклажу грађевинског отпада, јер, како каже, то води ка трансформацији наше економије из линеарне у циркуларну.
“На разним нивоима управе је да донесу оквир и да направе услове да се нешто дешава, а даље мора да уради тржиште. Не може држава да уређује овај свакодневни бизнис, и тај бизнис ће се пре или касније уредити, ако се држава буде држала својих закона, ако не дозволи да одлажете тај грађевински отпад и отпад од рушења било где, ако то утера у ред, онда ће бизнис преузети ове ингеренције“, додаје професор Јововић.
У неким земљама Европе, попут Холандије и Данске, рециклира се чак 90 одсто укупне количине грађевинског отпада.
Грађевински отпад у Србији чини више од 75 одсто укупног смећа.
Коментари