Брнабићева: Поставили смо основе за развој екосистема биотехнологије у Србији

Ана Брнабић, отварајући Међународну конференцију "Будућност биотехнологије" (Biotech Future Forum) која се одржава у Палати Србија, пожелела добродошлицу гостима из Светског економског форума, УНДП-а. Посебно је захвалила нашим научницима из света који су дошли на форум.

"Поставили смо сцену за јак еко систем, отворили научно технолошке паркове, поставили приоритете у инвестицијама. Најмодернији Дата центар у Крагујевцу, доступан је свим институтима и научно технолошким парковима", рекла је премијерка, најавивши потписивање меморандума о разумевању са Гинко Бајоворкс, једним од лидера у биотехнологијама.

Према њеним речима, биотехнологија је кључна за медицину, пољопривреду и производњу хране. "С тога ћемо расправљати о томе како да користимо биоинжењеринг да би имали здравију будућност и како да упослимо вештачку интелигенцију", рекла је Брнабићева.

"Биотехнологија пронашла решење за корону"

Министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић изјавила је да је у тренуцима очаја, током пандемије короне, биотехнологија за неколико месеци пронашла решење и омогућила прављење вакцине против те болести.

"То ми даје самопоуздање да ћемо у случају новог сличног догађаја бити спремни. Вакцине и нова врста лечења уз помоћ биотехнологије дају нови аспект медицини и то постаје нешто што је фокусирано на појединца, а не на статистику", рекла је Беговићева на форуму "Будућност биотехнологија".

Додала је да биотехнологија нуди персонализована лечења, дијагностику и приступ, истичући да креирају велику количину нових података који унапређују наш здравствени систем.

"Постоје изазови пред којим се налазимо, а један је вакцинација и отпорност на антибиотике. Биотехнологија је сила која ће макар ограничити тај проблем", поручила је Беговићева.

"Србија лидер у биомедицини и биотехнологији"

Извршни директор Светског економског форума Мирек Душек на конференцији истакао је да је Србија лидер у овом делу света у области биомедицине и биотехнологије.

Поручио је да су у Светском економском форуму поносни што могу да подрже Србију у том развоју, истичући да мрежа четврте индустријске револуције помаже лидерима да очекују будуће технологије. Навео је и да у свету има 18 таквих центара, као и да је један, пре две године, отворен и у Србији.

"Узбуђени смо у Форуму због прилика које се отварају, али морамо имати на уму и заштиту, односно да утицај који развој биотехнологија доноси буде позитиван по човечанство", истакао је Душек.

"Биотехнологија се мора користити етички"

Представник УНДП-а Аким Штајнер поручио је да је област биотехнологије доживела велики напредак, указавши да мора да се користи тако да буде на корист људима, да поштује природу и животне системе неопходне за преживљавање.

"Подржали смо оснивање Центра за четврту индустријску револуцију у Србији. Постоји потреба да сви људи могу да користе предности биотехнологије. У томе би локалне заједнице могле имати активнију улогу", рекао је Штајнер у видео-обраћању учесницима конференције "Будућност биотехнологије". 

Навео је да је тако у Северној Македонији постављена лабораторија која истражује како да се користи биолошки отпад и на тај начин стварају нова радна места.

"Морамо имати кључну улогу у трансформацији производње хране и смањену уништења биолошких ресурса у тој процесу", рекао је Штајнер. Казао је да кампус БИО 4 обезбеђује научну инфраструктуру за нову генерацију научника, лидера у овој области.

"Србија посвећена да буде на челу"

Генерални секретар Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) Матијас Корман изјавио је да је Србија посвећена томе да буде на челу области иновација и технологија и да сама себи креира узбудљиве прилике.

Корман је рекао да је Србија преузела ефективан приступ биотехногијама креирањем центара четврте индустијске револуције и изградњом Био4 кампуса, наводећи да је убрзани техношлошки напредак довео до великог развоја технилогије и њеног великог потенцијала. 

"Научни развој биотехнологије могао би да дâ одговоре на искоривање бројних болести, те напредак у прављењу хране који би довео до да нема несташица, као и проналажење одговарајуће терапије у многим болестима, попут леукемије", рекао је Корман.

Истакао је да је изузетно важно да се препознају прилике које нуде биотехнолошке науке, додајући да је за развој технологије кључан одговор влада. 

Према његовим речима, ОЕЦД наставити да буде партнер Владе Србије да би обезбедио иновативне политике и савете.

Више од 300 учесника, позната светска имена

Конференција се по други пут одржава у Београду, у организацији Владе Србије у сарадњи са Светским економским форумом, Центром за четврту индустријску револуцију и Програмом Уједињених нација за развој (УНДП) и уз подршку БИО4 кампуса.

Форум је окупио више од 600 учесника из око 30 земаља, представника влада, академске заједнице, научних и истраживачких институција и привреде.   

На панелима ће се разговарати о темама из области биотехнологије, биоинформатике, биоинжењеринга и биомедицине. Посебан програм биће посвећен зеленој биотехнологији, одрживим решењима и иновацијама који воде ка "зеленијој" и еколошки одрживој будућности. 

На Форуму учествују и велика светска имена, међу којима су Милица Радишић са Универзитета у Торонту са Института за биоматеријале и биомедицински инжењеринг, затим једна од оснивачица Gingko Bioworks, компаније специјализоване за биотехнологију Решма Шети, професор са Универзитета МИТ (Massachusetts Institute of Technology) Тимоти Лу.. 

На једном од панела ће учествовати и представници наше дијаспоре, научници и истраживачи који раде на водећим светским универзитетима и у великим мултинационалним компанијама.

Посебна сесија биће посвећена темема животне средине, такозвани грин шоу рум, где ће бити и презентација стартапа из Србије који се баве овим областима, као и више презентација из ове области које води директор Био Сенс института Владимир Црнојевић. 

На једном панелу ће се говорити о томе како од науке доћи до индустрије и како да се уради технолошки трансфер онога што раде наши научници и истраживачи и како да се то комерцијализује, а чуће се и примери успешне праксе из више земаља.