Колико новца добијају локалне самоуправе за развој и које горуће проблеме решавају

Због квара на електрорежи, Сјеница је јутрос опет била без воде. Када је имају, житељи тог града пију најскупљу воду у држави, јер је извориште на најнижој коти и да би стигла у градски водовод пумпе раде без престанка. Да стање није одрживо, одавно је јасно. Уговором којим су обезбеђене паре за израду Студије водоснабдевања учињен је први корак у решавању четири деценије старог проблема.

"Надамо се да ће нам израда ове техничке документације указати на правце и начине решавања водоснабдевања Сјенице", истиче Муниб Мујагић, председник општине Сјеница.

Међу локалним администрацијама које су биле ажурне и конкурисале са два пројекта је и Пријепоље.

"Један је везан за план развоја туризма, а други је за пројектно техничку документацију за изградњу, реконструкцију и доградњу једне школе у Бродареву", наглашава Драго Попадић, председник општине Пријепоље.

Уз остале уручене уговоре, испуњен је циљ да се суфинансира око 80 пројеката.

"Оно што желим да кажем јесте да смо овим данас у потпуности заокружили програм подстицања регионалног раста и развоја у Републици Србији за 2023. годину. Укупно 325 милиона за наше општине, за развојне пројекте, плус ових 38 милиона које смо обезбедили ребалансом и које ћемо доделити у наредном периоду", наводи Един Ђерлек, министар за равномеран регионални развој.

Највише се улаже у комуналне пројекте и путну инфраструктуру. Суфинансирана је изградња претприступних саобраћајница у индустријским зонама, развој туризма, дигитализација и модернизација општинских управа. Крајем овог и почетком следећег месеца доделиће се предузетницима још 80 грантова од 250.000 динара.

"Смањили смо број неразвијених општина што ће показати нова методологија", наглашава Ђерлек.

Развој потврђује, кажу у ресорном министарству, и раст стопе фертилитата која је данас 1,63 одсто у односу на ранијих један и по. Циљ је, кажу,  стопа од 2,1 одсто што обезбеђује популациони раст.