Епидемија птичјег грипа у Београду - угинулих лабудова у Борчи све је мање, Сурчин и Макиш могућа нова жаришта

Откако су у Борчи данима мештани проналазили угинуле лабудове, званично је, пре два дана, проглашена и епидемија птичјег грипа. То практично значи да је подручје у кругу од три километра заражено, а од 10 километара угрожено. И док се у Борчи ситуација смирује, становници Сурчина и Макиша јављају да наилазе на угинуле птице.

Зоран Јанковић из Удружења грађана Еко-Панчевачки рит, мора да користи рукавице, куку и најлонску кесу када уклања угинуле птице из канала Визељ.

Из воде је у петак извадио два угинула лабуда заражена вирусом птичјег грипа и оставио их на месту одакле их на спаљивање односе радници Ветерине Београд. Каже да у четвртак није угинуо ниједан, а дан пре тога два.

То значи да се ситуација на овом зараженом подручју највероватније смирује. Главни разлог је тај што су "Србија воде" по налогу Ветеринарског института загађену воду из канала заменили Дунавском.

"Од 2. октобра до данашњег дана ми смо предали Ветерини Београд на поступање 32 угинула лабуда, од тих 32 пет су отишла на Ветеринарски институт који је утврдио да је у питању птичји грип", рекао је Јанковић.

Једанаестог октобра Управа ветерине Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде прогласила је на каналу Визељ епидемију птичјег грипа, односно заражена зона се протеже на три километра, а 10 километара је угрожена зона.

Како се преноси вирус

Како је у питању изузетно заразна болест, изазвана вирусом инфлуенце типа А, саветују да шетачи, а нарочито деца не прилазе лабудовима, да не изводе кућне љубимце, да обуставе спортске активности на води, у ловиштима, да не пецају.

Овај вирус лако може да зарази пернату живину, а преноси се на сисаре, па и на људе, који су, када се заразе, животно угрожени јер смртност достиже 60 процената. Не преноси се са човека на човека као капљичне инфекције.

"Првенствено треба живину држати затворено зато што птице врло често слећу у двориште да се хране, јер је отворена храна и тако настаје онај најлакши контакт између домаће жовине и дивљих птица. Треба затварати прозоре да дивље птице не могу да уђу на фарме, не излагати храну у двориштима да буде лако доступна дивљим птицама и, наравно, хигијена руку, затим хигијена обуће“, објашњава др Слободан Станојевић са Научног института за ветеринарство Србије.

На каналу Визељ можда се епидемија ускоро заврши, међутим, постоји оправдана сумња да су птице заражене на још неким локацијама у Београду, а вирус су највероватније донеле патке.

Ветерини Београд грађани јављају да у Сурчину и на Макишу већ има угинулих птица.