Цесид: Млади у Србији углавном се осећају безбедно, али као највећи ризик истичу – вршњачко насиље

На питање да ли се у Србији осећају безбедно, 67 одсто је одговорило потврдно, а 20 одсто да се осећа врло безбедно, наводи се у резултатима истраживања које је Цесид спровео у сарадњи са мисијом ОЕБС-а у Србији од маја до октобра ове године на узорку од 1.000 испитаника од 15 до 30 година.

Најбезбедније - код куће

У оквиру пројекта „Безбедност младих: смањење ризика кроз подизање свести“ Цесидово истраживање међу младима, показало је и да од 13 процената оних који су рекли да су небезбедни, већина има између 23 и 26 година и претежно су припадници националних мањина.

Као највећи ризик по своју безбедност млади издвајају вршњачко насиље: сваки пети испитаник каже да је вршњачко насиље највећи безбедносни ризик, стоји у резултатима овог истраживања.

Збирно 23 одсто младих каже да је вршњачко насиље често или веома често у њиховој средини. Потом следе, саобраћајне несреће (15%) односно туче/насилни инциденти и корисници или продавци дроге на јавним местима (по 14%).

Укупно 87 одсто анкетираних, осећа се углавном или у потпуности безбедно у држави Србији. Али, испитаници се најсигурније осећају у свом дому и што се више удаљавају од личног простора – комшилук, школа/радно место и град у коме живе – то се осећају мање безбедно.

Поврење у полицију - 53 одсто

Највећи проценат младих наводи да је чуло за неки види насиља у својој околини (48%), док је 12 одсто младих лично упознато са насиљем које се дешава у њиховој околини. Међу испитиваним облицима насиља, млади у Србији најчешће наводе да су доживљавали психичко насиље. Тако 15 одсто анкетираних каже да се једном или више пута налазило у ситуацији да доживи психичко насиље, а фреквенција доживљене ове врсте насиља је значајно већа код жена.

Више од половине младих (53%) препознаје полицију као институцију која у највећој мери штити њихове и интересе њихове породице. Иза полиције, али уз велику разлику, наводе војску, па председника државе. Упитани шта је разлог због ког у поједине институције немају поверења да их могу заштитити од насиља, највећи удео испитаника давао је одговоре да су то незаинтересованост, неефикасност и споро реаговање институција.

Млади у Србији доминантно мисле да одређена дискриминација постоји у нашем друштву и да су особе са инвалидитетом и Роми најдискриминисаније групе – 23 одсто испитаника је навело особе са инвалидитетом, а 22 одсто Роме.