Усвојена Национална стратегија безбедности саобраћаја до 2030. године – циљ да ниједно дете не страда на путевима

Уколико се циљеви остваре, у Србији би била у наредних седам година спасена 1.382 живота, међу којима је 68 деце. Пратећи принцип "нулте толеранције", просечне годишње друштвено - економске последице саобраћајних незгода у Србији би биле значајно мање од 4,1 милијарде евра.

Финансијски оквир за достизање општег циља и реализацију мера и активности из стратегије и пратећих акционих планова на годишњем нивоу је око 10 одсто укупних друштвено - економских последица саобраћајних незгода.

У циљу додатног усклађивања Стратегије и светских, тачније европских принципа у области безбедности саобраћаја, структура стратегије прати светске правце, препознаје и ослања се на успешне праксе у области безбедности саобраћаја.

"За постизање визије нула погинулих неопходна је синергија свих институција и брже и боље спровођење активности које су предвиђене стратегијом", нагласио је Славиша Лакићевић, начелник Управе саобраћајне полиције гостујући на РТС-у.

Амбициознија од претходне, нова стратегија, према речима директора Агенције за безбедност саобраћаја Бранка Стаматовића, након 2030. треба да допринесе да Србија буде међу десет најбезбеднијих земаља када је безбедност саобраћаја у питању. Стратегија предвиђа да се 75 одсто укупног саобраћаја у одвија на ауто-путевима. Најављена је и реализација плана подмлађивања возног парка.

У изради стратегије учествовале су 32 институције су учествовале. У акционом плану налази се 248 активности и 31 мера. Едукације, кампање и остале активности биће део програма институција које су радиле на изради. У те сврхе биће издвојено 83 милиона евра из државног буџета.

Остали велики циљеви које ће држава покушати да достигне су распоређени по стубовима безбедности саобраћаја. Стубови на којима ће се заснивати Стратегија су: управљање системом безбедности саобраћаја, безбедни путеви, безбедна возила, безбедни учесници у саобраћају и деловање након саобраћајне незгоде.