Возови иду један другом у сусрет – шта ако машиновођа не стигне да прикочи

Два воза су на станици. Оба крећу у исто време. Диспечери то прате на дигиталној табли. Црвена линија представља воз који се креће, а зелена путању. У одређеном тренутку, један воз погрешно скреће и иде у сусрет другом. Могућ је и директан судар. Секунде су у питању. Али, процедура је јасна и диспечери у Телекомандном центру у Прокопу то знају.

Обавештавају Центар за даљинско управљање из којег се једним кликом у потпуности гаси струја у возу и он се зауставља. Звучи као снимање холивудског филма, али није. На овај начин је пре два дана избегнута трагедија.

"Ми смо стално у комуникацији са машиновођом, у смислу да их обавестимо о неким непредвиђеним околностима. На пример, редом вожње је предвиђено да воз иде неким колосеком, ако дође до промене ми обавештавамо унапред без обзира што ће он видети сигнализацију на терену, ми идемо ниво више да обавсетимо њих да ће он ићи у скретања, да очекује то", објаснио је Александар Јовановић, шеф Телекомандног центра.

У ситуацијама када има времена, диспечери обавештавају машиновођу да заустави воз. На великом дигиталном паноу испрати се сваки пређени метар воза, семафор на железници, сваки километар пруге, и то сваког дана 24 сата.

Семафори и свака команда имају посебно дугме на тастатури. Црвена слушалица на екрану је знак опасне ситуације. На смени су увек два диспечера, а некад десет возова саобраћа у једном тренутку.

Било какву сметњу на скретници или семафору, они виде и обавесте машиновођу. Ако се утврди да је угрожена безбедност путника, истог момента се зову све службе МУП-а и Хитна помоћ.

"У Телекомандом центру раде људи и диспечери који имају доста година стажа, то су искусни саобраћајци и железничари који су имају пуно различитих ситуација и зато је њима додељен овај одговоран посао. Они имају обуку само што се тиче уређаја и савремене технологије која се примењу, али су они то давно прошли", каже Ненад Станисављевић из Инфраструктура железнице Србије.

"Соко" возови имају инсталирану технологију у кабини, тако да компјутер сам препозна ситуацију на терену, сметње или сигнале на скретницама, и на тај начин сам може да закочи или успори. Код старијих возова, кочи искључиво машиновођа. За свако оштећење пруге, укључује се и сигнал на табли. Све што не види или не зна машиновођа, у командном центру знају.

"Уколико се деси да машиновођа не прикочи, а воз је прошао сигнал и знак стој, ми имамо пружни транспондер које шаље сигнал локомотиви и аутоматски се заводи кочење од стране пруге тј. возила", каже Александар Јовановић.

Постоји још Телекомандних центара на пругама у Србији, међутим, у многима је опрема застарела, кажу из Инфраструктуре железнице.

Зато је у плану градња јединственог командног центра који би покривао готово све пруге. Али, и тада, као и сада, без обзира на технологију, диспечери ће и даље бити у главној улози.