Годишњица искрцавања српске војске на острва Крф и Видо

Обележавање 107. годишњице искрцавања српске војске на острва Крф и Видо почело је полагањем венаца и одавањем почасти у месту Гувија код спомен плоче где се искрцала српска војска 1916. године. Помен и у Дасији код споменика војницима Моравске дивизије и такозваног Гвозденог пука.

Ледена киша падала је у зиму 1916. када се на ово место, са којег се виде сурове албанске планине искрцала српска војска. Први брод Свете Ане, са две хиљаде наших регрута и војницима шумадијске дивизије, у најтежем стању, упловио је 18. јануара у Гувију.

На путу од Валоне, њих шест је већ преминуло. Овде су доспели војници који су тежили 16 килограма. У првих седам дана, када је највише њих умирало, и до 300 дневно, о томе није ни вођена евиденција. После албанске голготе покосила их је изнемглост, глад, дизентерија, а ко се докопао хране - умирао је и од хране.

У Дасији помен код споменика војницима Другог пешадијског пука првог позива Моравске дивизије "Кнез Михајло“ познатог као "Гвоздени пук“ од којег се бугарска војска тресла од страха.

Деведесеттрогодишњем Браниславу Живковићу, испунила се животна жеља да ода почаст ратним друговима свога оца Анђелка који је преживео све ратне голготе.

Крфљанка Дора Кефалонити, добила је амет од оца да њиву у селу Катокоракијана у којој су сахрањени српски војници моравске дивизије поклони Србији, под условом да се на том месту подигне спомен обележје.

Шест војника ексхумирано је са црквеног гробља у селу Катокоракијана. У околним маслињацима сахрањивани су српски цивили и војници, међу њима и цео војни оркестар и сви њихови инструменти. Овдашњи мештани кажу да када ветар дува из правца маслињака као да се чује музика.