Може ли комшија да буде и професионалац – управници зграда између чаробног штапића и одговорности

Далибор Јокнић је гостујући у Београдској хроници РТС-а изјавио да ће и даље бити могуће да управник зграде буде из редова станара.

"Неће се ићи директно сада на тоталну, апсолутну професионализацију, иако је то нека интенција којој се тежи. И даље ће моћи из реда станара да се бира председник кућног савета, онако како смо ми то навикли, он ће бити председник скупштине станара. Али, интенција је да се првенствено ради о одговорности, значи ради преузимања одговорности, то измести са тих људи јер они реално нису довољно спремни да се баве тим послом“, навео је Јокнић.

И до сада је постојала могућност, додаје, да имате лиценцираног професионалног управника зграде, али он мора да буде запослен у  предузећу, тачније неопходно је да постоји правно лице.

"Интенција јесте да се са професионалних управника, односно физичких лица, апсолутно измести одговорност на правна лица због хиљаду и једне ствари, због осигурања, због надокнаде штета, због свега онога што може доћи као последица управљања зградом. Управљате само једном кућом својом властитом, па имате озбиљне проблеме. Овде имате десетак, петнаестак, ајде ја ћу рећи домаћинстава, условно кућа, и онда ви имате један озбиљан проблем. Па када ту додате да имате и лифтовске просторе, вентилацијске просторе, таванске просторије, подрумске просторије, онда видимо да је то позамашан посао којим може само управљати неко ко је довољно едукован или ко је у току како тај посао функционише“, напомиње Јокнић.

Истиче да су као слабу тачку видели то што се након стицања лиценце она продужава без обавезе да се напредује у едукацији.

“Промениле су се и техничке могућности које можемо да примењујемо, од оних техничких услова који су везани за пожар, за лифтове, за дигитализацију, значи оно што технологија доноси данас. Тако да, дефинитивно, морају да прођу сваке три године ту неку додатну едукацију професионални управници и само на тај начин ће, поред осталих услова који су ту, морати проћи и то да би прошли тај процес лиценцирања, односно да би и даље након три године могли да се баве тим истим послом", казао је Јокнић.

Јокнић наводи да ће јединице локалне самоуправе помагати код елементарних непогода.

“Ту је врло битно и како осигуравамо целокупну имовину и какве ћемо ми договоре, односно уговоре са осигуравајућим друштвима да постигнемо да бисмо ту имовину могли да штитимо. И осигурања ће бити обавезна“, указао је Јокнић.

Сто људи, сто ћуди, 200 проблема

Закон је једнак за све, али свака стамбена зграда је прича за себе. У току је јавна расправа и сви грађани су позвани да дају своје идеје и примедбе. Ето шансе да кажете шта вас мучи. А ево шта су проблеми са којима се срећу управници зграда.

“Професионални управниче, ја нећу да учествујем у поправци крова, мени не прокишњава јер живим у приземљу. Такве ствари врло често слушају и њима се баве они који су изабрали ово занимање. Кад имаш кућу, лако је. Сам си власник па је сам и одржаваш. Зграда је у ствари заједничка кућа, али свест о томе код људи још увек није на завидном нивоу", тврди управник Бојан Николић из Миријева, који објашњава шта је најтеже решити.

“Реконструкција кровова, фасада, дотрајалих лифтова. Мало треба и на свести да се ради јер станари обично немају свест да су као власници станова и сувласници зграде и онда често долази до тог спора да ли они треба нешто да плате, да ли користе или не користе, а по закону од 1992. године власници станова су сувласници зграде и самим тим су дужни да учествују у свему што се финансира од стране стамбене заједнице независно од тога да ли то користе или не користе“, прича Бојан Николић, управник.

Постоји и фактор навике код многих станара.

“Код нас је доста људи живело у социјалним становима где је обавеза државе била да води бригу о одржавању зграде“, додаје.

Сто људи, сто ћуди, двеста проблема. Наш саговорник нам објашњава да моћи управника имају ограничења.

“Ми као професионални управници из редова станара смо лица која нисмо службена и не можемо по службеној дужности неке ствари да одрадимо, зато и зовемо инспекције које су опет са друге стране због закона о становању и других закона немају могућност да нам помогну и да реше тај проблем јер свако у свом стану, то је његова својина и има право да ради шта хоће“, истиче Ненад Радић, управник.

Сто мачака, 10 паса, тона ђубрета и измета у једном стану. То је само један од примера који је тешко решив у неким стамбеним заједницама. Питање је које институције таквим проблемима треба да се баве.

“Измене и допуне закона сад су у току у Министарству грађевина и инфраструктуре. На нашој седници Удружења професионалних управника Града Београда која ће се одржати сутра у свечаној сали Вождовац, договорићемо одређене измене које би биле корисне за нас и изаћи с њима пред Министарство“, каже Радић.

Управницима убудуће неће бити потребан магични штапић када је у питању програм одржавања,тврде предлагачи измена Закона о становању.

Решавање дотрајалог крова или фасаде која угрожава безбедност у наредном периоду, након поменуте седнице, уколико нема договора између станара, грађевинска инспекција, након пријаве, одређује рок за санацију.

Уколико стамбена заједница тај рок не поштује, следују јој велике казне.