Сећање на јунаке Кајмакчалана - могуће је победити и онда када се чини да је то немогуће

Србија је на Кајмакчалану обележила 105. годишњицу пробоја Солунског фронта. На врху планине Ниџе, на самој граници Грчке и сада Северне Македоније, а некада, Србије 1916. године догодила се битка уписана златним словима у српској историји. Била је стратешки и тактички кључна за српски део Солунског фронта, бугарска војска је покошена, а битка је осим по броју погинулх запамћена и по надморској висини на којој је вођена. Државну церемонију предводио је министар Никола Селаковић.

Звоно над хумкама вечитих стражара - у знак сећања на див јунаке. Из подножја планине Ниџе, сваке године пешачи се до врха.

Овде на Кајмакчалану који се налази на 2.500 метара надморске висине тешко је доћи и џиповима. Данима је српска војска овде јуришала на три реда бугарских ровова који су били опасани бодљикавом жицом. Била је је то једна од највеличанственијих битака током Првог светског рата. Наравно, број погинулих био је огроман.

Њих 4.653 оставило је кости на на Капији слободе. Три четвртине припадника Дринске дивизије, 4. ужички, 5. ваљевски и 6. шабачки пук сада почива у костурници.

"Сваки Србин мора да се потруди једном у животу да се попне на Кајмакчалан и да прође тим путем борбе и славе. Ти људи којима данас одајемо почаст овде то су заслужили. Да ми данас нисмо дошли овде њихова би жртва била узалудна. Наш долазак овде, наша молитва за њихову душу, певање наше химне на овом месту показује да су они заиста победили", рекао је Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Опело у цркви Светог Илије и час историје. На државној церемонији на годишњицу битке на Кајмакачалану – поштоваоци страдалника из свих крајева у којима Срби живе.

"Сигуран сам да и ови див јунаци над чијим сенима данас причамо и певамо на неки начин то виде и чују и да се та њихова жртва тим доказује и траје кроз векове", поручио је Ненад Стевандић, председник Народне скупштине Републике Српске.

"Пре свега сам овде дошао са члановима Покрајинске владе јер су ови див јунаци, како пише овде на спомен обележју, на врху Кајмакчалана заслужни због тога што ми данас у српској Војводини уживамо слободу, да вас подсетим да је након пробијања Солунског фронта, након крвавих борби овде на Кајмакчалану након 46 дана, ослобођен Београд, а неколико дана након тога и Војводина", рекао је Игор Мировић, председник Покрајинске владе.

"Ми сви овако сабрани данас сведочимо да нисмо заборавили наше јунаке са Кајмакчалана, са Доброг Поља, али и јунаке са Цера и Колубаре и јунаке са Брегалнице", каже историчар Дејан Антић.

Шта је Кајмакчалан, на којем су гранате толико тукле српску војску, да је врх планине нижи скоро три метра.

"Извор инспирације, доказ да је могуће победити и онда када се чини да је то немогуће, доказ да су љубав, вера и нада заиста непролазне вредности и да сви ми имамо на кога да се угледамо", каже Јован Алексић из Косовске Митровице.

У цркви саграђеној од остатака граната и оружја почива срце великог пријатеља српског народа Арчибалда Рајса. На крају ходочаћа помен и у костурници на Кајмакчалану, где почивају знани и незнани.