Сваки десети аутомобил у Србији је са враћеном километражом - како да то откријете

Инострана тржишта са којих увозимо највише половњака су бројна, а према неким подацима око 28 одсто половних аутомобила у Србији долази из Италије, која има највећи удео на тржишту, а следе Немачка са око 17 одсто, Француска, око 16, Чешка око 11 и Белгија са око шест.

Петар Величковић са портала Половни аутомобили рекао је да се у Србији годишње увезе између 120 и 150 хиљада половних аутомобила и да се највише увози из Чешке, Швајцарске и Шпаније, али да не би требало генерализовати возила на основу земље из које су увезени.

"На толики број аутомобила сигурно је да има примерака који нису квалитетни, али има оних који су изузетно поуздани, са познатом сервисном историјом", навео је Величковић.

Додао је да постоје нека уврежена мишљења, попут оних да половњаци из Италије нису увек најквалитетнији, а одређени трговци су имали проблема са аутомобилима из скандинавских земаља пошто се због другачијих временских услова појављује корозија на неким моделима.

"Међутим, са друге стране, имамо пример Немачке, где номинално важи да су половњаци поузданији, али знамо да те проблеме са враћањем километраже ни Немачка није на трајан начин и квалитетно решила", истакао је Величковић.

Како открити да ли је возилу промењена километража

Говорећи о такозваном враћању километраже, Петар Величковић је навео да је просечном купцу јако тешко да открије да ли је то урађено на неком аутомобилу.

"Постоје ствари које могу да нам помогну. Једна од тих ствари јесте да са власником возила одемо у овлашћени сервис, да једноставно затражимо историју тог возила, па се онда може видети да ли је одржаван, у каквим сервисима, кад су били сервисни интервали, па да се ти подаци упореде", рекао је Величковић.

Међутим, додао је, поједини произвођачи те податке дају само док је возило у гаранцији, а за неке аутомобиле то може да се утврди само уколико су одржавани у овлашћеном сервису.

"Савремени аутомобили имају неколико рачунара, један је у мотору, други у систему контроле кочења и проклизавања, такозвани АБС, или на ваздушним јастуцима. Сви ти рачунари исто бележе километре и уколико ти људи који се баве тим малверзацијама не промене на свим тим модулима, у нашим сервисима на тим дијагностичким сервисима може да се види да ли је километража враћена", навео је Величковић.

Додао је да постоје и апликације и софтвери на којима може да се укуца ВИН ознака (јединствени број аутомобила) или број шасије, па да се види сервисна историја возила.

Напоменуо је да у Србији постоји велики број ауто-плацева који имају гаранцију на километражу и на остале податке у вези са возилом, а постоје и увозници који откупљују возила од иностраних лизинг кућа чији ревизори гарантују тачност података.

Закон омогућио увоз возила из САД – шта ће то променити на тржишту

Говорећи о увозу аутомобила из САД, који је сад могућ захваљујући изменама Закона о безбедности саобраћаја, Петар Величковић је рекао да је потребно да се усвоји и правилник о испитивању возила који треба да донесе Агенција за безбедност саобраћаја.

"Та возила из Америке морају кроз одређене преправке да се ускладе са стандардима који важе у нашој земљи, а који су идентични онима који важе на територији ЕУ. Конкретно, брзинометри су у миљама, код нас су километри на час. Њихови показивачи правца су црвени, код нас су наранџасти, гориво се мери у галонима, код нас у литрима", рекао је Величковић.

Истакао је да половњаци у САД јесу јефтинији, али да ће трошкови транспорта утицати на коначну цену и оценио да ће се у почетку тиме Америке бавити увозници луксузних аутомобила.