Лажни снимци као продукт вештачке интелигенције - где је граница између забаве и злоупотребе

Власник телевизије Пинк Жељко Митровић уз помоћ вештачке интелигенције направио је лажан снимак у коме лидер ССП.а Драган Ђилас наводно изговара да се "луди Жекс поново наврзао на нас, а ја сам лепо рекао оним мојим пијаним лудацима да не помињемо Жекса на протестима".

Уз овај и још неколико лажних снимака опозиционих политичара Жељко Митровић је окаћио и на друштвене мреже. Због тога је од Ђиласа зарадио тужбу, али и критику председника државе.

“Ја сматрам да су представници бившег режима у праву, да то не сме да се користи. Да је то нешто што је недозвољиво, нефер и нешто што једна демократска држава не треба да ради. Ја се надам да ће надлежни државни органи предузети мере по том питању", рекао је Александар Вучић.

Злоупотреба вештачке интелигенције неприхватљива је и за оне који прате ту релативно нову област у дигиталном свету. Основни проблем је што није регулисана законом, самим тим ни кажњива, готово у целом свету, па ни у Србији. Ми за сада имамо само етичке смернице за њен развој, примену и употребу.

"Етичке смернице које донела влада Републике Србије су значајан корак на регулисању вештачке интелигенције. Међутим, нико од нас не зна који све ризици могу произаћи из употребе вештачке интелигенције и како управљати тим ризицима. 0120 Управо из тог разлога Европска уњија је у последњој фази донесења закона о вештачкој интелигенцији који ћемо, надам се ми, на неки начин усвојити у наредном периоду", каже Ђорђе Кривокућа из Фондације Шер.

Уредник Интернет портала РТС-а Зоран Станојевић каже да би у случају вештачке интелигенције можда тражио да казне буду мало озбиљније.

"Због тога што је лакоћа употребе таква да би неко могао лако да је у злоупотреби. Али суштински она не доноси у том прекршајном смислу ништа што већ нисмо видели. Само то ради на један технички другачији начин. Вероватрно ће се развијати и методе за откривање злоупотреба, али суштински је то фалсификат. Неко лажира нешто што није истина и то нам крије, односно то нам не каже јасно, а иначе би морао", истиче Станојевић.

Оно чему смо први пут сведочили у Србији - свет је већ видео. Бивши председник САД Доналд Трамп чест је актер тзв. дипфејк садржаја - овај приказује његово хапшење, испоставиће се, лажно креирано уз помоћ генератора фотографија које покреће вештачка интелигенција. Слична алатка створила је и видео у ком Владимир Зеленски наводно позива Украјинце да се предају.

Сличне појаве забринуле су Европску федерацију новинара, која као начин борбе види развој медијске писмености.

"Свакако, у будућности би морало да се назначи да је вештачка интелигенција коришћена за производњу неког садржаја, као што, рецимо, морамо да назначимо на храни шта све садржи. Рецимо, да ли садржи ГМО. Дакле, отприлике такав неки однос треба да има, ако је вештачка интелигенција укључена у неки процес, то би требало да буде сасвим нормално", сматра Станојевић.

А потенцијална жртва злоупотребе вештачке интелигенције нису само корисници медијског садржаја.

"Као и са свим осталим алатима, вештачком интелигенцијом можемо нанити штету свима. Како потрошачима и грађанима, тако и држави, различитим јавним интересима, али и бизнисима. Сви су угрожени, сви они који не разумеју на који начин се вештачка интелигенција може користити, али и они који могу бити директне мете", каже Кривокапић.

Могућност вештачке интелигенције не познаје границе - а један од примера је сајт који емитује генерисану конверзацију словенског филозофа Славоја Жижека и баварског редитеља Вернера Херцога. Дијалог који се никада неће завршити понекад садржи истините информације, некада потпуно нетачне - гласи напомена креатора садржаја. А на питање зашто га је направио - одговор је: зато што сам могао.