Две деценије од злочина у Гораждевцу – истрага одавно затворена, а починиоци нису откривени

Непознате особе су на данашњи дан пре 20 година из калашњикова пуцале на српску децу која су се купала у реци Бистрици и убиле Ивана Јововића и Пантелију Дакића. Тешко су ранили Марка Богићевића, Драгану Србљак, Богдана Букумирића и Ђорђа Угреновића.

Иван Јововић имао је 19, а Пантелија Дакић 13 година.

За злочин нико није одговарао. Истрага је затворена пре 13 година. 

Представници међународне заједнице обећали су тада да ће "преврнути сваки камен да пронађу починиоце".

Убице, међутим, и даље слободно ходају.

Парастос страдалој деци служен је јуче у Цркви Пресвете Богородице у Гораждевцу.

"Рак-рана је то када кријеш убицу у своме роду. То трује друштво, то трује наше односе. И не дао Бог никоме то. Не тражи се никаква наплата, никаква казна. Ми, хришћани, очекујемо од Господа суд и свако ће од нас да прими по својим делима. Али и за овај свет је добро да се оно што је зло истера на чистац", рекао је епископ новобрдски Иларион.

Прекидом истраге, из тужилаштва Еулекса навели су да нису успели да идентификују извршиоце, да су све истражне радње исцрпљене и да није пронађен нови простор за истрагу.

Родитељи убијене и рањене деце из године у годину не крију разочарање што починиоци тог злочина још нису изведени пред лице правде, иако су, како тврде, познати.

Напад су преживели рањени Ђорђе Угреновић, Марко Богићевић, Богдан Букумирић и Драгана Србљак.

Чекајући правду Срби и даље живе у Гораждевцу, али су трауме саставни део њиховог живота.

Нерасветљен злочин у Гораждевцу један је у низу послератних над Србима на Косову и Метохији. Нерасветљени су остали и убиство српских жетелаца у Старом Грацку, страдање 12 Срба у близини Подујева у аутобусу "Ниш експреса" и други.

Петковић: Две деценије туговања и бола

Директор Канцеларије за Косово и Метохију саопштио је да се “навршава двадесет година од терористичког напада у коме је, из аутоматског оружја, убијено двоје, а тешко рањено четворо српске деце у Гораждевцу”, саопштено је из Канцеларије.

“Навршиле су се две деценије туговања и бола за убијеном српском децом, али и две деценије сећања на многострадалну српску Метохију, која је у главама албанских терориста и нељуди била жртва плана за истребљење српског народа са ових простора, који је готово у потпуности остварен”, истакао је Петковић.

Према његовим речима, Пантелија и Иван изгубили су своје младе животе због сулуде идеологије мржње, која је усмерена према читавом српском народу на Косову и Метохији, његовој култури, духовности, писму и свеопштем трајању. Посебно, додаје, забрињава чињеница да та идеологија до данас није напуштена и да има бројне политичке присталице, инспираторе и спонзоре у Приштини.

“Такође, несхватљива је и чињеница да се овај монструозни злочин догодио пред лицем међународне заједнице, односно након доласка међународне мисије на Косово и Метохију, у чијој је надлежности заштита људских живота, кажњавање злочина и увођење владавине права. И поред обећања представника УНМИК-а да ће ‘преврнути сваки камен’ да пронађу убице, 2010. године случај је био затворен, јер истрага није дала никакве резултате. Као по правилу, злочинци над српским народом на КиМ остају непронађени, безимени и некажњени”, навео је Петковић.

Истиче да, затварајући истрагу о страдању наше деце и многих других наших сународника на Косову и Метохији, учињен је грех против човечности, а међународна заједница је капитулирала пред идеологијама мржње и тероризмом. Канцеларија за Косово и Метохију очекује и од међународних представника да се не оглушују о српске патње, да не забораве овај злочин и живе ране родитеља и да уложе свој ауторитет да се починиоци пронађу, јер овакав злочин никад не застарева.

“Да је идеологија мржње и те како жива показују и недавни догађаји у покрајини, у којима су жртве била српска деца: између осталог на Бадњи дан, ове године нападнути су из ватреног оружја Стефан и Милош Стојановића из Готовуше, на Божић је претучен Стефан Томић из Клокота, недуго затим двојица Албанаца су изболи ножем Бобана Ђузића, а припадници РОСУ претукли су два српска младића Ђорђа и Лазара у Јошаници код Лепосавића, као и Дару и Кристијана у селу Житковац, напади на Србе на Косову и Метохији су свакодневна појава”, каже Петковић.

Међутим, упркос трагичном губитку и свакодневним недаћама, Срби опстају и остају на својој земљи и чувајући и обилазећи гробове своје деце и умрлих предака, чувају српски траг, постојање и корене у Метохији, указује директор Канцларије за КиМ.

Држава Србија ће, напомиње, наставити да их у томе подржава и помаже и да буде као и до сада стално присутна у њиховим животима, како би они који су остали и опстали живели боље и како би истина о почињеним и некажњеним злочинима угледала светлост дана.

“Проналажење и кажњавање злочинаца би уједно био и показатељ да постоји добра воља за нормализацију односа и изградњу међусобног поверења и да је дијалог једино средство за решавање свих проблема у покрајини”, казао је Петковић.

Српскa листa: Најстрашније је што је злочин почињен пред очима међународних снага

Српскa листa је саопштила да је, као и остали злочини над Србима, и злочин у Гораждевцу до данашњег дана остао без судског епилога и кажњавања одговорних за убиства и рањавање српске деце.

"Најстрашније од свега је чињеница да је овај злочин почињен пред очима десетине хиљада припадника међународних војних и полицијских снага које су дошле са мисијом да обезбеде мир и сигурност за све грађане, па и Србе. Да ствар буде гора, уместо да пронађу и казне одговорне, представници Еулекса, најскупље мисије Европске уније за владавину права, су обуставили истрагу и рад на овом предмету препустили косовским институцијама које никада до сада нису утврдиле одговорност ни за један напад на Србе", указала је Српска листа.