Око 150.000 младих у Србији нити ради, нити се школује - шта би требало променити у политици запошљавања

Док се број незапослених у Србији годинама смањује, млади су на тржишту рада и даље у неповољном положају. Према подацима Републичког завода за статистику и Института за развој и иновације, у првом кварталу ове године било је око 147.000 младих од 15 до 29 година који нису радили нити су се школовали. 

Број од 147.000 младих који се нити школује нити ради - који су у такозваном неет положају - јесте мањи него прошле године када је био нешто више од 150.000, али посматрано са становишта тржишта рада и даље су млади велики неискоришћен ресурс.

Директор Института за развој и иновације Ненад Јевтовић сматра да је то један од најважнијих, можда и најважнији проблем са којим се суочавамо на тржишту рада.

"Услед емиграција становништва, услед све већих потреба на тржишту рада, ми морамо пронаћи неки резервоар из којег ћемо вући радну снагу, била она средње квалификована или високо квалификована са посебним карактеристикама на тржишту рада. Потребне су добре мере да те младе људе, тих 147.000 људи колико их је према последњим подацима, увучемо на тржиште рада", наводи Јевтовић.

Указује да ипак не желе сви ти млади људи да се укључе на тржиште рада, али се претпоставља да барем половина њих жели да се укључи. То је, указује, између 70.000 и 80.000 радника за којима сигурно да тржиште рада у Србији жуди.

"Из наших искустава и анкета које смо радили на тим младима у неет положају, препреке су најпре проналазак адекватног посла. Често су препреке и психолошке природе, како се укључити на тржиште рада, а оно што ми видимо је да је кључни проблем долазак до првог запослења. Одатле постоје, па и у медијима различите пошалице, скечеви, који праве разлику између младих на пословима који су почетни и оних који су на сениорским позицијама. Те све ствари нам указују да је велика разлика и изазов доћи на ту прву почетну позицију", каже директор Института за развој и иновације.

Као један од највећих проблема политика запошљавања младих, Јевтовић види погрешан приступ тој групи људи.

"Ни Национална служба за запошљавање, и друге мере које морамо признати да постоје - почев од Моје прве плате, коју је Влада покренула, недовољно таргетирају те младе. То је З генерација, ти млади који су сада у неет положају, за њих су потребне посебне мере, посебан приступ, пре свега преко друштвених мрежа, друштвених канала", истиче Јевтовић.

Напомиње да политике које смо примењивали у протекле три деценије не могу увек дати и не дају ефикасне резултате.