Љубав коју хранитељи пруже одбаченој и занемареној деци - враћа се десетоструко

У Србији постоје породице па и места - са стогодишњом традицијом хранитељства. С колена на колено се преносе жеља и воља да се деца према којима је живот био суров изведу на прави пут и добију дом. Мирјана Новаков, в.д. директора Центра за породични смештај и усвојење у Београду говорила је за РТС о изазовима хранитељства.

Две ћерке и син већ су били одрасли, када је Славица пожелела да постане хранитељ.

Код колегинице у Прогару видела је дечака коме је пружила нови дом.

Прича да су је у тој намери подржали сви чланови породице, после чега се обратила Центру за социјални рад и кренула на обуку која је трајала пола године.

У породицу Ђурђевић први је дошао двоипогодишњи Ален. Ове године постао је пунолетан. Иако зна ко су му биолошки родитељи, одлучио је да никада не оде из једине породице која га воли и брине о њему. А онда је после четири године из Центра за социјални рад уследио позив.

"Друго дете које је стигло у нашу породицу био је дечак који је имао шест месеци. Код нас је био четири године и отишао је на усвајање. То је најтежи део приче, када дете одлази, где треба да схватите да он није ваш, да има своју породицу, да добија неке нове родитеље. То се преболи мало теже, нарочито када прво оде на усвајање, али прошли смо и кроз ту процедуру, заједно смо се држали, ишли смо му на рођендан, у посете, остали смо у контакту. Уписао је средњу школу, у мом срцу за њега увек има места", испричала је Славица.

Ђурђевићи нису имали много времена за туговање. У мају је отишао други дечак, а већ у септембру са Клинике за неонатологију у дом Ђурђевића стигла је беба од два месеца и тешка само три килограма.

"Он је био највећи изазов, беба која је била болесна, недоношче, с којом смо се борили, докторка је рекла да неће моћи рукама и ногама, да помера рамена, међутим он је израстао у дивног великог дечака који има 11 година", рекла је Славица.

И када је он отишао, јер га је друга породица усвојила, туга је била велика. Славица је цео живот окружена децом. Има троје својих, исто толико је одгајала као хранитељка, и девет унучића. Иако се редовно виђају и чују телефоном, у срцу је остало празно место.

"Лепши део целе приче и бављења хранитељством је та љубав која је безгранична коју вам деца пружају, за мало пружене љубави враћају 10 пута више", истакла је Славица Ђурђевић.