Један одсто становника Србије су атеисти, како су грађани одговарали на питања о вери и матерњем језику

Према подацима сакупљеним прошлогодишњим пописом, 84,4 одсто становника Србије српски језик сматра матерњим, следе мађарски, босански, ромски и албански. Кад је реч о вероисповести, 86,6 одсто грађана се изјаснило као хришћани, а 4,2 одсто као припадници исламске вероисповести. Атеиста има око један одсто.

Републички завод за статистику објавио је коначне резултате Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године о становништву Републике Србије према етнокултурним карактеристикама.

Поред српског језика који је матерњи језик за 84,4 одсто становника Републике Србије, најзаступљенији матерњи језици су мађарски (2,6 одсто), босански (2,2 одсто), ромски (1,2 одсто) и албански (1 одсто).

Када је реч о вероисповести, припадници хришћанске вероисповести чине 86,6 одсто грађана Републике Србије (81,1 одсто су православци, 3,9 одсто су католици, 0,8 одсто су протестанти и 0,9 одсто су лица која су навела да припадају другим хришћанским црквама или су се изјаснила само као хришћани).

После хришћана, најбројнији су припадници исламске вероисповести (4,2 одсто). Око 2,5 одсто становника је искористило своје Уставом загарантовано право да се не изјасни на питање о верској припадности, док је 1,1 одсто становника изјавило да нису верници (атеисти) и око 0,1 одсто да су агностици.

"Непознато” обухвата лица за која није прикупљен податак, лица која су дала одговор који се не може сматрати изјашњавањем о матерњем језику, односно о верској припадности, као и лица за која су подаци преузети из административних извора.