Приобаље би требало да буде јавно, али су неки уписали приватне плацеве на самој обали Саве
Лаички, али и по закону, река и приобаље требало би да буду јавни, заједнички. У пракси је мало другачије. Из Закона о водама проистиче да ниједна кућа не би могла да има двориште и излаз на саму реку. Ипак, постоје они који су у катастру уписали приватне плацеве на обали.
На Интернету може да се пронађе неколико огласа у којима се продају плацеви на обали Саве. Сви су приватни, укњижени и простиру се до саме реке. То значи да се налазе у зони водног земљишта, што не би смело, кажу стручњаци.
"Водно земљиште је у закону о водама препознато као јавно добро заједно са воденом површином, тако да може бити само у власништву државе. Покушај пренамене из јавне својине у приватну је сигурно у супротности са законом", објашњава др Александар Анђелковић са Шумарског факултета.
Катастар, из никоме јасног разлога, не познаје категорију водног земљишта
Дакле, између реке и приватног плаца, према закону, мора да постоји простор који је јавна својина.
Међутим, Катастар, из никоме јасног разлога, не познаје категорију водног земљишта.
Могуће је, каже адвокат Александар Радивојевић, да је остало уписано власништво физичког лица због несавршености правних прописа, и другог правног прописа који се тиче начина уписа у катастар, јер катастар не познаје обавезан упис јавног власништва.
"Постоји могућност да појединци имају одавно уписано власништво над парцелама које излазе на саму реку. То није кршење закона, зато што су они једноставно уписани у катастру", наводи Радивојевић.
У таквим случајевима држава, ако је потребно, може да откупи земљиште.
У закону о водама пише да водним земљиштем управља јавно водопривредно предузеће. Идеја закона јесте да се ресурси река заштите тако што ће тим подручјем управљати државна предузећа.
У пракси се види да није тако. Из "Београдвода" кажу да им је Законом о изменама и допунама закона о водама из 2016. година укинута надлежност над водним подручјем града.
На питања какви су прописи у вези са тим и да ли је могуће укњижити плац до саме реке, из "Србијавода" кажу да нису надлежни.
Шта сме да се гради – ту је закон јаснији
Без обзира на то ко је власник, поставља се питање да ли и шта сме да се гради на том подручју. Ту је закон јаснији.
"На новобеоградској страни, тамо у делу према реци од савског насипа, где су рени бунари, тамо имате саграђен велики број објеката од чврстих материјала, потпорних зидова, насутих путева. То је све на јавној својини, на водном земљишту, то је све незаконито и не може да буде легализовано", истиче Александар Анђелковић.
Решење је да се прво утврде границе водног земљишта, закон у припреми
Екипа РТС-а желела је да сазна и колико је укњижених плацева у приобаљу и која је процедура, али из Јавнобележничке коморе су упутили на Катастар, а одатле поново на Јавнобележничку комору.
У градској инспекцији, такође, упућују на Катастар. Решење јесте да се прво утврде границе водног земљишта, а то ради Министарство пољопривреде, па да потом држава откупљује то земљиште уколико је приватно.
У Министарству кажу да је у току припрема законског акта који би омогућио да се те границе утврде и на тај начин би појам водног земљишта био другачије регулисан.
Коментари